slika politike - Jovan Despotović

101umetničkog stvaralaštva do recentne art-produkcije, dakle, od prošlovekovne romantičnepredstave umetnika kao genija jedinstvenih sposobnosti do kraja modernističkih utopija kada jeumetničko delo postalo roba na završetku ovog veka. Autor se u ime svih učesnika pita: "Zar iposle svega da budemo angažovani umetnici, umetnici-moralisti?" i ako je ova nedoumicamožda ostala da lebdi u vazduhu, ipak je otvorila prostor za jednu novu, ili drugačiju kreativnu(samo)destrukciju novih značenja i formi kao nastavak onih "estetika destrukcije, estetikaodvratnog, estetika đubrišta" čime se uostalom "Led-art" bavi, kako smo proteklih godina imaliprilike da mnogo puta gledamo, u različitim kontekstima i na zorne podsticaje vlasti.Ova akcija, upravo kompleksni umetnički čin izraz su opšte društvene destrukcije u kojojse odvija i primetna autodestrukcija aktuelne umetnosti koja istovremeno izražava snažnoosećanje etičke savesti. Publika je tom prilikom prisustvovala simboličkom (ali i bukvalnom)činu sa mnogobrojnim slojevima značenja i implikacijama: jedan od tih uzgrednih fenomena je,prema svedočenju učesnika i zaprepašćujuća pasivnost, doduše malobrojne i probrane publike,koja je mirno, bez uzbuđenja i gotovo sa simpatijama i razumevanjem pratila akciju "vlasti" kojauništava umetnička dela - čak njihove autore tera da ih sami razore. Tumačenje bi moglo ićiputem svesti o opštoj utičenosti i zatupljenosti odbrambenog refleksa koji je ovdašnji totalitarnirežim uporno, izgleda i uspešno, izgradio u desetogodišnjem periodu. Ovdašnje malobrojne maleenklave slobodne umetnosti nisu uspele da se zbog mnogih restriktivnih razloga nametnu širojpubici te je stoga i ukupna delatnost Centra za kulturnu dekontaminaciju u čijem se okriljuodigrao ovaj projekt i uz svu njegovu energičnu i raznovrsnu produkciju i delatnost, protiče ujedino mogućem - društveno marginalizovanom okviru. Otuda se nazire i snažna simbolika kojapovezuje CZKD i akciju "Torpedom u led". Takođe je tom vezom uspostavljana i jedna čvrstakorelacije ovo protestnog performansa sa socijalnom i umetničkom zbiljom sada i ovde -zapravo u epohi Miloševiće opšte diktature. Njegova ideološka, etička i estetička realnost kojuje, za razliku od proklamovanih ciljeva njegovog režima, tako uspešno uspostavio poslužili sukao predtekst i kontekst u kome se ova složena predstava odigrala. Ovo je socijalni i idejnikriticizam kao neposredni rezultat i posledica opštih destrukcija koje su se tokom devedesetihodigrale na ovom prostoru ako i reakcija na razorni utucaj oficijelnih, državnih i privatnihmasmedija koji u svojim programima supstituišu seriozno stvaralaštvo šundom - upravo premaukusu, obrazovanju i shvatanjima vladajućih familija koje njima bez mogućnosti kontrole ilikorekcije upravljaju.