slika politike - Jovan Despotović

157Milica Badalić, Ljubiša Bogosavljević, Nataša Tomić-Veljović), projekcija video snimkapodnevnih akcija, puštanje gasa načinjenog za vreme ručka, dodela poklona rođenima naprestupni(čki) dan, fotografisanje protiv uroka ili slikanje u dve poze sa tek promovisanimvođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to propraćeno bubnjarskim sejšnom IgoraMaleševića i zabavom priređenom za okupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasnakomora svojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanje sa promenama) na svojevremeniNoe Slovenicshe kunst kao vid Nove srpske umetnosti, eksplicitno politički angažovane, kojaje u slovenačkom slučaju značajno doprinela opredeljavanju (makar intelektualne, kulturne iumetničke javnosti) za onu vrstu promena koje su tu republiku za kratko vreme dovele u reddemokratskih evropskih zemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danasostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćajuumetnici poput Led-arta ista potreba da budu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti.A toj eventualnoj, očekivanoj promeni svakako da će, to će istoriografija umetnosti ovogvremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti i aktivnost mnogih umetika - Led-arta,Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića, Flore Brovine, ŽivkaGrozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogih drugih čije je delo većsada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti poput najave bliske budućnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivomRekonstrukcije zločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelnepolitičke i socijalne procese koji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo(izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje i smrt. Ili kako sami kažu: Rad s ledom, incidentnegrafike, fotografisanje protiv uroka, ekspedicije na deponije, smeće - jesu elementi umetničkemagije koji konzumente treba da oslobode straha, spreče zlo i sunovrat i vrate veru uizbavljenje. Dakako, kako se odmah vidi, ovo je samo još jedna od, u ovom veku (imilenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našemkonkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki isocijalni te profesionalni i radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava samoprema jednom cilju - promenama od kojih na najbukvalniji način zavisi naša budućnost.Nije naodmet primetiti da je akcija nastala pod pokroviteljstvom Skupštine gradaNovog Sada čiji je sekretar za kulturu prisustvovala svim aktivnostima (što se ne bi moglo