slika politike - Jovan Despotović

70II INSTITUCIJE I PARAINSTITUCIJE’Prvo preduzeće’ pa papazjanijaPolitika kulture''Izložba 'Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka' predstvalja prvo preduzećespoznajnog okupljanja značajnih primera obraćanja i nadahnjivanja srpskog stvaralaštvakulturnim baštinama i istorijskim nasleđima Baalkana'' – stoji na početku uvodnog tekstaDragoša Kalajića u katalogu istoimene 'smotre' u Muzeju savremene umetnosti. Iako se većgodinu i po u ovoj instituciji od nacionalnog značaja demonstrira uporno diletantsko,antimuzejsko i antinaučno, vašarsko gledanje na savremeno stvaralaštvo i njegove probleme,sada smo debili jedan novi kvalitet u ovakvim izložbenim poduhvatima – papazjaniju.Dragoš Kalajić pokušava svojim tekstom da ubedi čitaoce i posetioce ove nakaradnesmotre kako, eto, pre njega niko nije bio dovoljno vičan, stručan, valjda ni hrabar dasavremeno srpsko slikarstvo prilaže i tumači na način uspostavljanja jasnih linija kontinuitetau odnosu na dalju ili bližu prošlost koja se vertikalno nastavlja upravo u ovom područjuBalkana.No, to bi verovatno tako i moglo da se prihvati bez većih uzbuđenja, recimo u GalerijiPena u Negotinu, da je kojim slučajem ova 'smotra' tamo postavljena. Ali kako je to 'prvopreduzeće' prikazano u vrhunskoj muzejskoj i naučnoj instituciji, potrebno je, bez ikakve željeza polemikom ili unošenjem 'vičnije, produbljenije i šire spoznaje' (D.K.), ukazati samo naneke činjenice.'Ideja pročlosti – upotrebićemo ovaj uslovni termin – pojavljivala se u umetnosti uodsudnim i kritičnim trenucima njenog razvoja uvek kad su sazrevali uslovi da se definišenovo osećanje sveta i da se uobliči forma' – stoji u tekstu 'Stara i nova umetnost – idejaprošlosti u modernoj umetnosti', koji je Lazar Trifunović napisao i objavio u časopisu 'Zograf'br. 3 1969. godine. Ovo je najveći tekst prof. Trifunovića koji se odnosi i na Kalajićevproblem tumačenja savremene umetnosti čije je izvorište u prošlosti. Manjih tekstova sa istomtemom ima mnoštvo.