slika politike - Jovan Despotović

210dakle upravo ona izložba koja je poslednji put na jednom mestu okupila najznačajnijeprotagoniste nove umetnosti iz nekadašnje Jugoslavije, i 2001. kada je među drugima, uMuzeju savremene otvorena međunarodna izložba ’Koverzacija’ prema koncepciji koju suosmislili isti autori sadašnje. Simbolično, ako je prva bila isključivo jugoslovenska, druga jepostala internacionalna upravo da bi se i na taj način naglasilo novo otvaranje društva. Unutarnjih, prema mišljenju autora izložbe Branislave Anđelković, Branislava Dimitrijevića iDejana Sretenovića, uz dva dodata segmenta koji su uradili Vladimir Tupanjac i KristianLukić smeštene su one pojave, ličnosti i grupe u srpskoj umetnosti koji su obeležili svakakonajbitnije momente u ovom nadasve dramatičnom političkom periodu koji je kao najfatalnijuposledicu imao raspad nekadašnje Jugoslavije što je prošlo u ratovima, masovnim etničkimistrebljivanjima, bombardovanju i totalnoj izolaciji osakaćenog ostatka države koja separadakosalno i nadalje nazivala Jugoslavijom. Naravno da se ovako obuhvatni pregledi nemogu učiniti potpunima i sveobuhvatnima, te su stoga njegovi priređivači na samom početkuistakli kako je ’mnogo pažnje vrednih umetnika i pojava ostalo izvan ovog pregleda ... jer,tema srpske umetnosti devedesetih se tek otvara, kako za stručnu, tako i za široku javnost’.U zajedničkom, vrlo detaljno pisanom tekstu Anđelkovićeve i Dimitrijevića podnaslovom ’Poslednja decenija: umetnost, društvo, trauma i normalnost’ date su najkorisnijiuputi za praćenje i razumevanje zbivanja na sceni vizuelnih umetnosti tokom ovog perioda.Uz to, načinjen je svojevrsni vrednosni odabir ovih procesa često puta i indirektno osenčenkroz prizmu suprotnih događaja oličenih u lažnoj, kič ili stvarnoj umetnosti političkeapologetike spram vodeće ideologije nacionalizma, tradicionalizma i skučenosti koji su setako očigledno i vidno očitovali u onoj umetnosti o kojoj više nikada neće biti razloga da seističe. Prepličući događaje na samoj umetničkoj sceni, u politici i u društvu, autori su uspešnokomparirali i/ili konfrontirali ono što je zaista bilo traumatično i ono što je davalo utisaknormalnosti u vremenu opšteg poremećaja svih vrednosti i čvrstih duhovnih i mentalnihstajališta, kojih je tada dakako bilo izrazito malo i koji su bili saterani u rezervate tek nekolikoinstitucija (poput Centra za savremenu umetnost, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Reksu idvema-trima uglavnom privatnim galerijama), manifestacija (poput Bijenala mladih u Vršcu,Bijenala skulpture u Pančevu ili Memorijala Nadežde Petrović u Čačku), časopisa (na primer,New Moment, Projektart, Vreme umetnosti ili Republika) i naravno u brojnim smostalnim igrupnim autorskim izložbama koje su uprkos svemu, a posebno političkoj opresiji (pa i