slika politike - Jovan Despotović

387• apostrofirano je da kulturna baština u multietničkim zajednicama mora postatisredstvo sporazumevanja i uvažavanja različitosti na civilizovan način, što jeod najveće potrebe za njeno očuvanje, posebno u našim uslovima produženihmeđuetničkih konflikata• kulturna baština na efikasniji način treba da bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer time ona izvršava svoju osnovnu funkciju: prenošenjeistorijskog iskustva iz jedne epohe u drugu, sa generacije na generaciju, dakle,u suštini, ona je okrenuta budućnosti a ne prošlosti što je za većinutradicionalista bio izrazito paradoksalan fenomen.Jedna posebna oblast – kulturna baština, svuda je u svetu ugrožena Ona nestaje narazne načine, i to ne od sada, ne samo ovih godina, nego intenzivno tokom poslednjih dvaveka, posebno za vreme velikih svetskih ratova. Stoga ona ima i posebno mesto u definisanjukulturne politike u svakom društvu – naročito onom koje je u fazi korenitih tranzicionihpromena. Ranije se ovo nije ni isticalo kao opšte-kulturološki problem jer nisu postojaleorganizovane službe zaštite spomeničke baštine. U naše specifičnosti spadaju i dramatičnidogađaji tokom poslednjih petnaest godina, ali i neki raniji, doduše pojedinačni primeri.Pretpostavlja se, pre svega, da je uspostavljen dovoljan konsenzus svih centara političke moćida se formira jedna nova strategija očuvanja kulturne baštine u Republici Srbiji. Tek nakondonošenja tog dokumenta, moguće je detaljnije, po oblastima, urediti ovu delatnost odnajvećeg nacionalnog, političkog i državnog interesa.A tu spadaju, najpre, normativna oblast. Zakon o kulturnim dobrima koji je uupotrebi još od 1994. godine odavno je prevaziđen pa se mora uskladiti sa savremenomlegislativom – propisima, preporukama i standardima zasnovanim na iskustvima zaštitespomenika kulture u evropskim državama. Prethodna administacija nastojala je 2001. godineupravo to da uradi, ali je ostalo nedovršeno. Doduše, kao 'radni materijal' postoji Predlog togZakona, i kada bude trebalo, on će biti prezentiran javnosti. I drugi naši zakoni su potpunoneprimenljivi u aktuelnoj političkoj situraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedanje nemogućnost da pomoću naših propisa štitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji jer setamo već primenjuju ažurirani standardi u ovoj oblasti, i, posebno na teritorijama drugih inovouspostavljenih država. I da istaknemo još i problem sa obnovom manastira Hilandara gde