slika politike - Jovan Despotović

61citiranja, ponavljanja sa promenama, dopunama, izmenama... Dakle, katkada se radi odirektnom prepisivanju teksta-predloška (bukvara) katkada o njegovoj većoj ili manjojprepravci (ukvaru). Bukvar je uzet kao osnovni tekst-predložak po kome se poput otvoreneknjige - teksta autori najslobodnije kreću u svakom smislu reču i u najrazličitijim pravcima:levo-desno, gore-dole, napred-nazad, pravilno-naopako, istinito-lažno, tačno-netačno... Todopisivanje smisla ima za cilj svojevrsno iskrivljavanja (ili ispravljanje) ideologije koja jesastavni deo svakog bukvara. A svaki od autora, iako je ovaj (B)ukvar njihov zajednički rad, unjega je uneo sasvim specifične individualne karakteristike, sopstveni smisao za estetiku,likovnu poetiku, crtež, verbalni ili literarni iskaz, kaligrafiju ... potpuno nezavisno, čak isuprotno od drugih.Iako je u tematskom smislu ovaj rad u suštini sveden na trideset slova-mogućnosti, onje svoje polje delovanja znatno proširio. Da navedemo ovom prilikom tek nekolikonaglašenijih sadržaja: simboličko podsećanje na one koji neposredno ne prisustvuju izradisamog rada ali se podrazumeva da su tu, da su prisutni i da su u ovoj vrsti opismenjavanjanaroda neophodni - studentski otpor i građanski protest, utamničeni Bogoljub ArsenijevićMaki, njihov kolega umetnik teško postradao od (para)policijskog premlaćivanja, ali i svidrugi koji su bivali ozleđivani u "prisustvu vlasti", zatim "naopaka" (naopako ispisana)obnova i izgradnja koja je u toku - ali na karikaturalni način; znakovito ispisivanje unazad(nalik Leonardu da Vinčiju) poput vremenskog i povesnog kretanja unazad kao zatiranjevlastite memorije, tradicije, postojanja što je postalo opštim znakom vremena naše propasti.Takođe je primetna i dominacija potpisa (imena) autora u odnosu na sam rad (što je takođesuprotno uobičajenom galerijskom redu: najpre se pogleda slika a tek onda pročita potpisautora ili legenda koja uz njega stoji). Nekoliko puta primenjen je i princip tradicionalne, alidanas još uvek važeće i efikasne resavske prepisivačke (političke) škole. U jednom poljuispisano je pitanje : Jebo te, je li i ovo umetnost ?! Ono, naravno, da je namenjeno samolaicima dok je poznavaocima nepotrebno i suvišno iz mnogih formalnih i jednog suštinskograzloga: artificijelnog, i nadasve adekvatnog odgovora na bitne karakteristike zbilje na kojuumetnici (dakako u znatno većem broju nego što su u ovom radu i ovom prilikom prisutni) uvećini slučajeva reaguju svojim delom nikako neostajući imuni na egzistencijalnu dramu ipropast. Dvanaest umetnika koji su načinili Svitak izneli su sasvim otvoreno i direktno svojeporuke (lične prirode), parole, iskaze - verbalne i vizuelne, crteže i slike, lapidarne i dugačke