slika politike - Jovan Despotović

412- drugo, neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj nacionalnih (državnih)institucija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa;- zatim potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah,pri prvoj, nužnoj promeni zakona, ona prilagodi svetskim standardima;- kao vrlo važno apostrifirano je da kulturna baština u multuetničkim zajednicamamora postati upravo sredstvo sporazumevanja i uvažavanja na civilizovan način, što je odnajveće potrebe za njeno očuvanje;- najzad, da kulturna baština na efikasniji način bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer tima ona izvršava svoju osnovnu funkciju koja se tiče prenošenja povesnogiskustva iz epohe u epohu, sa generacije na generaciju, dakle, u suštini, ona je okrenutabudućnosti a ne prošlosti što je za većinu tradicionalista izrazito paradoksalan fenomen;U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora dapreuzme brigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovi cilj promenakoje su nastale tokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sauvođenjem reda među brojnim institucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.Tom prilikom iskrsla su i dva značajna pitanja koja se hitno moraju rešavati:Prvo: koji je to novi način korišćenja instrumenata institucionalnog ivaninstitucionalnog upravljanja u oblasti zaštite kulturne baštine, a koji, u osnovi,podrazumeva tri stvari: stabilno finansiranje (što znači sem budžetskog, još i sponzorskoulaganje, mecenaštvo, zadužbinarstvo i druge oblike materijalnog pomaganja), zatim,promenjenu legislativu (pre svega njeno harmonizovanje sa evropskim standardima,preporukama, propisima i načelima) i napokon, nove kadrove (koji će biti edukovani nanajaktuelnijim svetskim iskustvima)I drugo: stvaranje jedinstvenog programa zaštite pokretne i nepokretne kulturnebaštine koji nikada, od kada zaštita postoji kao državni interes, nije urađen na dovoljno jasan,detaljan i efikasan način.Problemi sa očuvanjem kulturne baštine kulminirali su tokom protekle dve decenije, anaročito od početka ratnih sukoba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Njihovi uzroci sumnogobrojni: od onih najdrastičnih i najopasnijih kakvi su ratna razaranja, do tradicionalnenebrige, odsustva državne strategije u ovoj oblasti, najzad i zbog nedostatka neophodne ilineprimenjivanja postojeće zakonske regulative.