slika politike - Jovan Despotović

423obnovu razrušenog spomeničkog nasleđa donetih sa Kosmeta tokom rata 1999. godine,spadaju u vrlo u velike i složene poslove od čijeg rešavanja čak zavise ne samo međudržavniodnosi već i budući, konačni status ove južne srpske pokrajine. Stoga ćemo ovom nadasvekompleksnom i osetljivom političkom i stručnom pitanju posvetiti posebnu emisiju.Treći program Radio Beograda, 19. avgust 2005.Kulturna politika i tranzicija IIIRestitucija kulturnih dobaraRestitucija, u opštem smislu, podrazumeva vraćanje, povratak, povraćaj u prethodno stanje.Kada se ovaj termin specifikuje odrednicom ’kulturna dobra’, tada se ima na u vidu vraćanjeranijim i zakonskim vlasnicima umetnički, istorijski, sakralni predmeti koji su raznimnačinima i uzrocima promenili mesto, ili instituciju, ili imaoca koji ih je posedovao i čuvao. Umirnodopskom periodu restitucija se obavlja uobičajenom sudskom odlukom ako je u pitanjukrađa, nasledstvo, razmena, i to je, mogli bismo reći uobičajena praksa u civilnom sektoru ukome država i njeni organi arbitriraju na osnovu oblikatorne legislative.Potpuno je drugačija stvar u procesu restitucije kultrnih dobara posle ratnih sukoba, ilikonflikata koji ne moraju biti ratni, ali imaju karakter promene administrativne nadležnostinad nekom teritorijom. Ovom prilikom imaćemo u vidu ratne sukobe koji su se devedesetihgodina vodili u bivšim jugoslovenskim republikama, pre svega, u Hrvatskoj i Bosni iHercegovini, kao i promenu administarcije na Kosovu i Metohiji posle NATO intervencije1999. godine kada je u njihovi nadležnost došla i oblast zaštite kulturnih dobara, odnosnorestitucija onih umetničkih, istorijskih i sakralnih predmeta koji su promenili mestoprvobitnog čuvanja.Zbog važnosti ovog problema koji ne zaokuplja ćesto pažnju šire javnosti, a možeuzrokovati čak teško narušavanje međudržavnih odnosa ili internih tenzija, ovom nadasvekompleksnom i osetljivom političkom i stručnom pitanju posvetićemo naredne redove.Mnoga uobičajena pravila ratovanja u poslednjem jugoslovenskom primeru nisu bilаpoštovana. Naravno da su najteže bila kršena ona protiv civilnog stanovništva i ratnihzarobljenika, ali ni standardi koji su se ticali očuvanja kulturnih dobara nisu imala bolji