slika politike - Jovan Despotović

226delo", zapravo je samo jedna nova tužna epizoda koja se već godinu i po dana razliitimpovodima ponavlja i sve intenzivnije po bezočnosti ispoljavanja.Dolaskom "generalnog direktora" u Muzej savremene umetnosti januara 1993. godinesa fotokopijom zapisnika o postavljenju (što je izazvalo četiri hitre ostave na mesta uUpravnom odboru Muzeja, dva hitna otkaza, a potom i napuštanja kustosa Muzeja po raznimosnovama), započeo je siloviti talas napada na centralne institucije srpske kulture.Nikakvi mnogobrojni argumenti tada nisu pomogli da se izbegne ovaj varvarski upadsa veoma lako predvidljivim posledicama, iako su svoju zgroženost i ogorčenje izrazili mnogikulturni delatnici, među kojima i osnivač i dugogodišnji upravnik ovog muzeja Miodrag B.Protić. Tupa volja vlasti oličena je u dotadašnjem ministru kulture Miodragu Đukiću koji jeuz saradnju dvoje činovnika ministarstva (pomoćnika ministra za zaštitu kulturnih dobara isekretara ministarstva) odigrao sramnu, kriminalnu ulogu inspiratora i realizatora upada ijedno kulturno, naučno i umetničko područje koje naprosto ne trpi ovakve siledžijske idestruktivne zahvate.Uzaludna upozoravanja odmah su se pokazala tačnim. Prvu izložbu koju je "generalnidirektor" Muzeja otvorio bila je repriza izložbe "Tarot" sa koje su neki umetnici, kada sushvatili da su izmanipulisani, povukli radove, ali su se zato prvi put pojavila i neka novaimena u našem "umetničkom" svetu koji ni po čemu tu zapravo ne pripadaju.U stabilnim, na umetničkim i naučnim principima zasnovanim ustanovama kulturekakvi su i veliki muzeju, nemoguće je da u ovim centralnim institucijama izlažu "umetnici"koji je zavu, na primer, Dragan Malešević Tapi. (D.Malešević je, zapravo poznato imebeogradskog podzemlja, tapkaroš - "tapi", falsifikator najpre kao slobodni "stvaralac" a zatim,bogme, i vrlo ud(ba)ružen; sedamdesete godine su period koji se pažljivo krije u njegovojbiografiji kada mu je, valjda kao mladom "slikaru" početniku mecena bio - Stane Dolanc (šefsvih tajnih policija Titovog režima), i najzad, evo nam genija Tapija koji žudi da od nečegastvori svoju novu javnu biografiju i opravda - tačnije, opere - poreklo silnog kapitala koji uposlednje vreme investira u vlastite izložbe, monografije, kataloge i promocije.)Zatim sledi izložba-vašarište posvećena Nikoli Tesli, otvorena u samom Muzeju, kojaje po Maleševićevoj tvrdnji "najuspelija izložba od otvaranja Muzeja" (što je zanimljiva ocenas obzirom na to da je ovaj "umetnik" tada prvi put ušao u Muzej), sa malo tipičnomzaboravnošću da se ta "uspešnost" dopuni podacima da su i sa ove izložbe umetnici povlačili