slika politike - Jovan Despotović

302sa okrivljenim Nunetom Popovićem. A to da javni tužilac i dalje insistira na krivičnom gonjenjupokazuje da se radi o direktnom nalogu vlasti da se umetnik poštopoto utamniči ne bi li gapridružili onom knjaževačkom sabratu aforističaru. Druga je da se ovim povremenim pritiskom,maltretiranjem i u krajnjem slučaju i ponižavanjem jednog slobodnog mladog čoveka učinidovoljno ubedljiv efekat na onu javnosti koja bi mogla pomisliti da je ovde moguće nekažnjenoizvrgavati bilo kakvoj (naučnoj, medijskoj, umetničkoj) kritici vrhovne čimbenike vladajućegporetka.No, nasuprot ovim nagađanjima sasvim je transparentan postao strah režima odneumitnih promena koje se čak i njima čine vrlo skorim. Silina najnovije državno-represivneofanzive prema slobodnoj akademskoj, inteletualnoj i umetničkoj javnosti u srazmeri je spramuverenosti da je ovo možda zadnji tren da se nepoćutni koji protestuju ili pružaju otpor kazne izastraše, da se makar na unutrašnjem političkom planu (dakle za domaću upotrebu) ispoljitobožnja rešenost da se postojeći svetionici - oni koji tako očigledno osvetljavaju buduće vreme iepohu novog veka i milenijuma, ugase ne bi li pao potpuni mrak u skladu sa pomračenjemaktuelnog totalitarizma. Osećaju oni vrlo dobro da je, među svim ostalima iz tog časnog društva,i primer lične hrabrosti u pružanju individualnog otpora Miroslava Nuneta Popovića za njihbolan a za istomišljenike podsticajan. Efikasnost te borbe za novo društvo u Jugoslaviji nagoni ihna ovakve nerazumne poteze ma koliko da su za njih kompromitujući.U čast progonjenog umetnika, neposredno pred početak rasprave na platou ispred Palatepravde u prisutvu novinara, ličnosti od javnog znača i druge publike koja je prisustvovalasuđenju iskazujući time građansku solidarnost i odsustvo straha od samooslobađanja, tepredstavnika brojnih stranih i domaćih nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava uJugoslaviji, Saša Stojanović je izveo performans "Čovek". Stojanović je mladi stvaralac(Leskovac, 1968, slikar po umetničkom obrazovanju) koji je u poslednje vreme na svoj radskrenuo pažnju javnosti u brojnim prilikama: u Prištini 1996, 1997. i 1998. godine ("Poslednjipokušaj lečenja zemlje"), Novom Sadu, Beogradu i Nišu !997, Novom Sadu i Beogradu("Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"), Beogradu ("Poslednji pokušaj lečenjazemlje" i "Umazane ruke brzo se peru") 1998. itd. pri čemu je dirao naša neuralgična ideološkamesta. Njegov najnoviji beogradski rad sastojao se od iscrtavanja konture Nuneta Popovića nahartijiu na kojoj je potom ispisao članove Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: "Niko nesme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren niti proteran" i "Svaki čovek ima pravo da slobodnoučestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku