slika politike - Jovan Despotović

267slobode mišljenja. To heterogeno društvo, kako su ga popularno zvali "Dobričin štab zaodbranu srpstva", činili su nekadašnji značajni partijski kadrovi (Ćosić, Antonije Isaković),novolevičari (Mihailo Marković, Ljuba Tadić, Dragoljub Mićunović i dr.), te "meki" i "tvrdi"nacionalisti (poput Miće Popoivća, Matije Bećkovića, Borislava Mihailovića Mihiza itd.).Njihovo javno delovanje svodilo se na otvorene proteste, saopštenja i peticije kojima suskretali pažnju domaće i inostrane javnosti na ugrožavanje individualnih ili političkih sloboda"govora i mišljenja" koji su sve više bivali potiskivani u poslednjoj deceniji Titovog života ineposredno nakon njegove smrti. Članovi ovog Odbora učestvovali su u pisanjuMemoranduma SANU - programa koji je uz ostale posledice, omogućio i jedini uski prolazaktuelnom srpskom vladaocu ka učvršćivanju lične vlasti.Među ovim krajnjim pozicijama mogućeg levog ili desnog angažovanja u realpolitičkimuslovima ogroman broj intelektualaca, umetnika i kulturnih poslenika ostao jeizrazito pasivan pažljivo izbegavajući rizične javne manifestacije imanentnog nezadovoljstva,i čekajući pravi izazov: građansku i demokratsku pobunu koja je masovno iniciranapostizbornom krađom novembra 1996. I taman kad se mislilo kako smo zapatili neizlečivubolest, dogodila se ova mirna, istrajna pobuna koja je zahvatila sve slojeve srpskog društva.Do sada se veliki broj umetnika i poslenika kulture na različite načine obratio javnosti, adaleko veći broj učestvuje u građanskim demonstracijama ili studentskom protestu. Opštemesto ovakve motivisanosti leži u činjenici da se na taj način osujećuje i pokušaj režima daistaknuti koncept nacionalne države (koji je završen u najvećem krvoproliću i egzodusuposleratne Evrope) zameni osavremenjenom boljševičkom državom (kriptokomunističkom),totalno neprirodnih tvorevina u delu sveta koji je demontirao svoje totalitarne, bilo desne biloleve režime. Na ulicama najvećih srpskih gradova već mesec i po dana u protestnim mirnimšetnjama demonstriraju oni koji su očigledno bili za mir i pre "dejtonskog mira" i koji sujasno istakli zahteve za stvaranjem jedino moguće - i od suseda i od sveta prihvatljive civilnedržave opštih demokratskih standarda iz evropskog civilizacijskog kruga. A to je svakako icilj i smisao kulture u vremenu pobune, odnosno, kultura i jeste po sebi pobuna.Demokratija, 5. januar 1997.Rasulo u Muzeju savremene umetnosti