slika politike - Jovan Despotović

199skulpture i postupnog formiranja jednog oblikovnog postupka u kome će politički i ideološkitragovi nove epohe postajati sve vidljiviji. Opšta pitanja i probleme univerzalnog modernističkogprojekta umetnosti (prema Arganu) čiste forme Basara je tada supstituisao posebnim zahtevima iciljevima aktuelnog lokalnog koncepta angažovanog stvaralaštva kod koga oblik više nije ciljkreativne imaginacije već sredstvo koje delo prima i gledaocima prenosi određeni sadržaj,poruku i ideju stvaraoca.Ako su ranije Basarine izložbe bile energične, potresne i agresivne, poslednjaretrospektiva održana u Galeriji SANU najednom je poprimila vidni ton rezignacije,onespokojavajućeg mira i melanholije. Sve je dakako isto, ako se imaju u vidu forma i sadržajnjegovih radova, ali je došlo do promene opšteg vizuelnog i semantičkog tona u ovom upusu. Ato opet, ukazuje na jednu novoformiranu dominantu u ovdašnjem društvenom životu koja, ako semalo prisetimo naše novije istorije, nimalo ne sluti na dobro. Da li će takvo stanje i kolektivnusvest obeležiti u umetnosti ovog trenutka? Prema opštem utisku koji se mogao steći na izložbamSvetomira Arsića Basare, a poučeni iskustvom sa njegovim ranijim radovima - odgovor je i ovogputa nažalost zasigurno pozitivan.Pa ako je tako, u čemu je onda "utopijska greška" Basarine skulpture (kako smo pokušalida za ovu priliku problematizujemo njegov umetnički opus)? Ako pođemo od "projekta"moderne umetnosti koji je neophodan da bi se razuneo njen razvoj tokom veka, i ako imamo uvidu da se danas govori o "drugoj moderni", prema Klocovoj teorijskoj postavci (a upravo trećoju našem slučaju jer je njen prirodni tok bio prekinut doduše kratkotrajnom epizodomsocijalističkog realizma između 1945. i 1950. godine kada se modernizam u srpskoj umetnostiobnavlja i iznova priključuje intrenacionalnim umetničkim procesima), normalno je da dođemodo pitanja da li uopšte umetnost ima "preobaziteljski" karakter u vlastitom socijanom okruženju?Da li ona, dakle, može snagom svoje likovne ekspresije da utiče na neophodnu reformudruštvene zajednice, da njen razvoj usmeri u potrebnom progresivnom, demokratskom,modernom pravcu? To je pitanje oko koga se spore pre svega oni koji se bave tzv. "angažovanimstvaralaštvom", njegovim realnim učinkom na idejnu sferu političkog života u svakoj zajednici.Dve protekle decenije u našoj umetnosti donele su veliki broj primera angažovanogstvaralaštva ali među svima njima u skulpturi primarno mesto zauzuma Svetomir Arsić Basara, au slikarstvu je bez premca Mića Popović. Zajednička im je želja stvaranja novog društva,drugačijeg u svakom pogledu, emancipovanog čoveka koji će biti u stanju da raspozna dobre odloših karakteristika socijalnog razvoja, političkih trendova, osobina vlasti itd. Umetnost znači