slika politike - Jovan Despotović

365kao pseudokritičar i "naučni radnik" morao bi da obiđe najugroženije iz opisa njegovog poslai pronađe način (koji nije uvek finansijski) da im olakša rad, umesto da se meša u ono zaštazaista nije kompetentan (na primer, u programsku politiku Narodnog pozorišta čiji jeistovremeno direktor, a mogao bi na isti način biti i upravnik Muzeja savremene umetnosti iliKulturno-umetničkog društva Lola) da pogleda kakvi su programski izveštaji naših vodećihkulturnih institucija za čiji je rad upravo on javno najodgovorniji i zapita ih našta je utrošenoionako malo izdvojenog novca. (Odgovornost!? - pa koga je to obavezivalo ukoliko je bio ubilo kakvoj vezi sa režimskom koalicijom.) Mogao bi na primer, umesto što više liči namanekena nego na ministra, da Vidi Jocić, jednom od naših najboljih vajara koje imamo uovom trenutku, da posle više meseci odgovori zašto i pored toga što je nosilac Sedmojulskenagrade ne prima odgovarajuću penziju već bukvalno živi na ivici egzistencije od pomoćiprijatelja.Iz bar nekako uređene bivše države u kojoj je bilo obezbeđeno, makar reprezentativnomesto kulture, stigli smo približno do nule - do statusa kulturnog obdaništa koje opstojavasamo zahvaljujući nečuvenoj volji i energiji, gotovo infantilnoj, nekolicine stvaralaca ikulturnih poslenika i alternativnih institucija (po novom - "pete kolone u kulturu" koja zarazliku od vođa "istonoljubivog čovečanstva" dobija najveća međunarodna priznanja upravoza vrhunsku kulturnu i umetničku produkciju kao nedavno Centar za kulturnudekontaminaciju) koji se - gle čuda i na zaprepašćenje vladalaca, još uvek ne predaju. No,uzvraćeni udarac tako poniženih porazniji je po režim od bilo kakvog političkog uz prostograzloga - pa upravo oni najbolje znaju, jer su ih nažalost sva iskusili, koja su najbolnija mestatotalitarizma. Time su otvene neophodne pukotine za tekuće promene.Ilustracije radi, kada je prvi put bio izabran za predsednika Francuske Miteran je prvopozvao kulturne poslenike i umetnike pa tek potom sindikate, razna udruženja i dr. Duga iprebogata tradicija francuske kulture naprosto je novoizabranom predsedniku jasno naznačilaputokaz. A imali ikoga danas da kaže, bilo da je iz domaćih režimskih ili opozicionih redova,kako je ukupna Miteranova epoha bila neuspešna? Tom uspehu svakako da nije doprineloLangovo (ministar kulture u Miteranovoj vladi) kulturnjačko obdanište, zabavište nitišarlatanstvo koji su upravo nama danas svojstveni, već seriozno stavaralaštvo koje se uvrednosnom smislu ponovo nakon Drugog svetskog rata istinski izjednačilo, čak u nekimoblastima nametnulo i nove standarde, sa apsolutnom američkom dominacijom na svimpoljima, pa i umetničkom. Odgovor kako je Francuska neprijateljska NATO-država od koje