slika politike - Jovan Despotović

202Publikumov kalendar za 2001Počelo je ’Antizidom’Već je postalo uobičajeno da godina, uz druge tradicionalne događaje, u Beogradu započinje iredovnom promocijom Publikumovih umetničkih kalendara koje već po 11. put produkujeumetnička grupa FIA. Ovoga puta, ovaj poduhvat - nazvan "Antizid - kalendar noveumetnosti i savremenog života", realizovan je kao internacionalno izdanje u cilju stvaranjanovog smisla života posle svega. Iako je i u ranijim slučajevima bila angažovana ogromnamedijska pažnja, jer su njihove publikacije zaista bile svojevrsni kulturni, pa i kultni događaji,s punim pravom može istaći da je ovogodišnji istinski milenijumski poduhvat po svimnaglašenim likovnim i zanačenjskim karakteristikama.Ovim kalendarem, u pravom smislu reči - istinskom umetničkom publikacijom ilimonografijom-katalogom koja obuhvata radove 12 internacionalnih autora, prema dizajnunjujorškog umetnika Mirka Ilića a u kreativnoj produkciji Stanislava Šarpa i koordinatoraprojekta Nade Rajičić, zatvoren je jedan ciklus koji ima više nego simboličke implikacije.Treba se, stoga, podsetiti da je prvi urađen za 1993. godinu, promovisan na ruševinama, zajugoslovensku savremenu umetnost, tek srušene galerije "Sebastijan" u Knez Mihailovoj ulici,mesta relevatnog pregleda likovnog stvaralaštva tog vremena poput nekog malog muzeja, aovogodišnjoj promociji prisustvovala je i njena nekadašnja direktorka Ljuba Gamulin. Kao dasu danas na tim srušenim zidovima autori najnovijeg izdanja izgradili aktuelni konceptantizida - dakle kreativnog pokreta koji treba da sruši sve barijere izgrađene tokomdevedesetih koje su, između ostalog, i našu kulturu izolovale od civilizovanog sveta.Ustupanje radova umetnika Vima Vendersa, Vika Munica, Bjorg, Dragana Živadinova,Nataše Merit, Marine Abramović, Barbare Kruger, Grupe AES, Tadanorija Jokoa, OlivieraToskanija, Kristoa i Žane Klod te Dejvida Burna, upravo tome služe: da se posle više od jednedecenije kako je pao berlinski zid sruši i ovaj poslednji koji je ostao kao zastrašujući znakepohe poslednje evropske diktature u 20. veku.Mala retrospektiva ovih kalendara pokazuje da su se oni uvek zasnivali i na tradicisrpskog nadrealizma, pa je tako prvi nazvan Nemoguće (po njihovom almanahu), zatim uistom duhu slede L'impossible, Život u pokretu, Nadrealizam & optimizam, Balkanski ples,Idiot, Fatamorgana i prošlogodišnji Ožičeni čovek HHOO. Već i po naslovima lako se zapaža