slika politike - Jovan Despotović

258strategija da bi se on ostvario, još je ozbiljniji problem. A da se nešto u samom Ministarstvutraljavo i neznalački obavlja, dokazi su mnogobrojni. Na primer, još uvek nisu poznati svirezultati konkursa koje je Ministarstvo raspisalo za materijalnu podršku umetničkimprojektima; krajnje medijski neuko i nezanimljivo je demonstrirana buduća muzejskakompjuterizacija i povezivanje u jedinstvenu informativnu mrežu, što je dokaz da ovaj posaoprojektuju i vode oni koji malo ili nimalo znaju o aktuelnoj kibernetičkoj kulturi; Ministarstvosa ovakvim kadrovskim sastavom neuspeva da obezbedi veću političku, finansijsku,institucionalnu ili javnu podršku bez kojih nema promena.Tek nekoliko istinski odličnih rezultata, poput serije koncerata u Srbiji ili velikepromotivne akcije u Kanu sa filmom Emira Kusturice i Bregovićeve muzike u Atini, sasvimje malo da bi se dala bolja ocena stanja. Na suprot ovome stoji fijasko našeg učešća navenecijanskom Bijenalu koji ni izbliza nije dostigao željeni efekat iako je ta neuspela izložbabila podignuta na najviši državni interes. Jedan od razloga je što je ceo posao oko određivanjai organizovanja našeg učesnika na Bijenalu naopako urađen: prvo se sam izlagač, nepozvan,samoproglasio jugoslovenskim predstavnikom, zatim je savezna, ne republička birokratija natajanstven način imenovala ovog samozvanca, najzad, a što u normalnim prilikama stoji napočetku, određena je institucija-organizator ovog gostovanja, pa time i komesar izložbe. Zbogtoga je i bilo moguće tek naknadno saznati da je zapravo iza celog ovog poduhvata stajalajedna beogradska privatna galerija koja redovno u vlastitoj programskoj aktivnosti sklizne ušund u likovnim umetnostima.Mnogobrojni latentni negativni trendovi u kulurnim tokovima ove godine sukulminirali. Ovom prilikom navešćemo samo nekoliko primera. Istovremeno kada jeodlučeno da Beograd odustane od organizovanja jedne vrlo prestižne i u umetničkom pogleduvažne izložbe kakav je bio Trijenale savremene jugoslovenske likovne umetnosti, promenjenje i koncept organizovanja Oktobarskog salona. Budući da je ova najveća godišnja likovnamanifestacija u nas niz godina pokazivala evidentne znake duboke krize, odlučeno je da se unjenom organizovanju unesu određene novine koje su odmah dale pozitivne rezultate. I tajuspeh je iz neobjašnjivih razloga sa najnovijom promenom Saveta Salona zaustavljen, aorganizovanje je vraćeno na stari, oprobano loš način, koji je prošle godine dao dosadanajgori rezultat – po broju učensnika i po samom izgledu izložbe, Salon je postao jedna mala,neubedljiva likovna smotra kakvu nismo videli u njegovoj troipo decenijskoj istoriji. Veomaveliki doprinos ovakvom retrogradnom procesu dala su i dva umetnička udruženja koja