slika politike - Jovan Despotović

76Sajam umetnosti ili vašar šunda?Dominacija šundaObeležavajući šezdesetogodišnjicu Beogradski sajam je u program ovogodišnjih manifestacijapo prvi put priredio i dosta veliku izložbu pod nazivom 'Art expo 97'. Na ovom'Međunarodnom sajmu umetnosti i umetničke opreme' pored nekih vrhunskih ustanova srpskekulture kao što su muzeji: Narodni, Etnografski i Savremene umetnosti, umetničkih škola -Fakultet likovnih umetnosti i njegov Centar za grafiku i vizuelna istraživanja 'Akademija', teumetničkih udruženja ULUS i ULUPUDS učestvovale su i nekolike (uglavnom privatne)galerije koje manjeviše otvoreno trguju lažnom umetnošću - te apsolutno u najvećem brojufirme za tzv. 'umetničku opremu' ?! (ranije su se takve ramadžijske radnje zvale'staklorezačke'). Dakle, tik pored institucija našeg najvrednijeg umetničkog stvaralaštvanalaze se one koje po izlagačkoj aktivnosti tu nikako ne spadaju, a već iz ovoga se uočavakako se očekivani sajam umetnosti zapravo odmah pretvorio u vašar šunda.Primetno odsustvo privatnih jugoslovenskih galerija koje se stvarno bave umetničkomdelatnošću (poput recimo pančevačke 'Galerija Nova' ili beogradskih 'Zvono' i 'Haos', azanimljivo je primetiti da se vlasnica potonje Borka Božović našla u Organizacionom odboruali ne i na sajmu) pokazuje zapravo kolika je današnja briga ove države za seriozno likovnostvaralaštvo. Ozbiljni galeristi očigledno nemaju interesa da plate zakup prostora (ma kolikoda je on ovom prilikom dobrom voljom Beogradskog sajma snižen na najnižu tarifu) jer nemapravog tržišta umetninama, odnosno nema (dovoljno) kolekcionara zainteresovanih za pravuumetnosti pa im je neisplativo učestvovanje na ovakvim sajmovima. Prisutni su samo oni kojiračunaju na nedostatak ukusa, kulture i obrazovanja publike kojoj je najlakše prodavatiestetski problematična dela. Totalna dominacija šunda, kiča i lažne umetnosti u društvu patako i na Art expu 97 (najgori deo trgovca i 'njihovih umetnika' ovde je prisutan potvrđujućiuočeni proces socijalne kretenizacije), nažalost je slika objektivnog stanja.Ovakav porazan ishod nakaradne politike (i) u kulturi više puta je konstatovan. Pitanjeje da li je sada moguće išta učiniti? Svi odgovori vode isključivo u jednom pravcu - premadefinisanom interesu države u podršci ozbiljnog stvaralaštva, odnosno, da se ni pod kojimizgovorom ne prepusti 'tržišnim' uslovima koji su naopako shvaćeni i primenjeni u opštemdruštvenom životu. Kulturno emancipovane sredine poznaju regulacione mehanizme:zakonski okvir koji favorizuje umetnost i poreska politika koja eleminiše (ili makar