slika politike - Jovan Despotović

221kuće, zašto Gvarić nije razrešen dužnosti u vreme negovog mandata na legitimni način i ustandardnoj proceduri?Jedino na čemu je Zoran Gavrić u trenutku smenjivanja insistirao bila je primopredajadužnosti: dakle, predaja ovog trezora nacionalnog umetničkog blaga nije bila obavljena napedviđen - zakonski način. Posledice ovakve beskrupulozne samovolje i domonstracije golesile – pogubne su. Gavrić je na potpis više od sedam hiljada umetničkih predmeta od svogprethodnika na mestu upravnika Muzeja i naravno da je ovaj nacionalni trezor mogao dapreda legitimnom nasledniku jedino uz potpis. Zašto Ministarstvo kulture misli da se ovasmena može izvršiti samo tupom voljom nekolicine udruženih kabadahija iz Ministarstva sabljutavim, kič-patriotskim prenemaganjima? Zar je moguće da u bilo kojoj državi (a pogotovoonoj kojoj je naročito stalo da se o njoj misli kao o pravnoj) na saopštenje dotadašnjegupravnika ustanove od republičkog značaja novoimenovanom "generalnom direktoru" da on,još uvek aktuelni upavnik Muzeja, o tom postavljenju ne zna ništa, jer ni od koga nijeobavešten na institucionalni način, dobija odgovor kojim mu se skreće pažnja "da se ne pravilud" i da su vest o imenovanju novog "generalnog direktora" preneli svi mediji. O ovoj zaistagruboj, primitivnoj uzurpaciji i beslovesnoj volji nekolicine neodgovornih iz Ministarstvatelefaksom su tada obavešteni predsednik Republike i predsednik Vlade republike Srbije.O posledicama ovakvog upada u vitalno tkivo srpske kulture govori još jedan podatakkoji u celu ovu ujdurmu unosi novo svetlo. Na prvom Stručnom veću kome je predsedavao'generalni direktor, kustosima Muzeja je saopšteno da je njihov plan rada za 1993. godinu 'paou vodu' i da od sada ima da se radi po novom, dakako, onom koji naloži komesar nove srpskekulture, a on konkretno glasi: umesto retrospektivne izložbe veoma važnog srpskog slikara,kritičara, teoretičara umetnosti, profesora Beogradskog univerziteta čije je delo ostaloneistraženo zbog političkih razloga - jer je on naime 1945. godine "pao pod mačemrevolucije", dakle umesto izložbe Branka Popovića ima se pripremiti izložba najpoznatijegkomunističkog diktatora u likovnoj umetnosti - Đorđa Andrejevića Kuna. Ironijom subine,ovde se radi, da se podsetimo, upravo o glavnim ličnostima čiji su životi povezani i opisani uromanu "Lagum" Svetlane Velmar Janković. Znači, sa novom nacionalnom, reformisanom,renesansnom srpskom politikom stigli smo dotle da se ma mesto žrtve koja je bezrazložnozapostavljana pola veka, stavljaju lišnost i delo upravo njegovog dželata.Dakle, ako je nastup nove srpske kulture u MSU bio da se umesto rehabilitacijenepravedne žrtve, što bi se moglo očekivati, naprotiv afirmiše njegov dželat, odnosno da se