slika politike - Jovan Despotović

164umetnost", u predgovoru je napomenuto: "Ovom prilikom, uspeli smo da dođemo do 154 autora,grupa i ekipa... (sa) preko 750 radova" (ikona, fresaka, arhitekture, drvorezbarstva, zlatarstva,minijatura, veza na tkaninama, kaligrafije) - i među svima njima nije bilo mesta za slikara koji ježivopisao 12 crkava sa oko 5000 kv. m. i koji je rukotvorio bezbroj ikona i ikonostasa.Deo odgovora možemo samo naslutiti iz teksta autora ove izlo'be koji na jednom mestukaže: "I sve to tako ide (misli na povest ortodoksne, kanonske umetnosti živopisa ifreskoslikarstva prema Orosu vere Sedmog vaseljenskog sabora - prim. J.D.) ... sve dok energijučistog pravoslavlja ne uzmute vetrovi sa Zapada i Severozapada, i dok umetnost ne počne da sesuši i tanji pod idejama 'humanizacije' i popuštanjem najezdi 'umetničkih sloboda'". I dalje:"Krajem 18. veka (doba baroka i evropeizacije srpske umetnosti - prim J.D.) "imamo onunesrećnu pojavu 'egedastih bogomaza', a u 19. veku potpunu 'smrt ikone'".O ikoni kao o vizuelnoj propovedi govori se još od vremena Velikih Kapadokijaca (sv.Vasilije Veliki, sv. Grigorije Bogoslov...) a prvu hrišćansku ikonu dobio je oboleli kralj Avgar usirijskoj Edesi. Tražeći leka od Mesije, Hrist mu posla ubrus koji je prethodno prislonio uz svojelice koje se otisnu (nerukotvoreni obraz) kojim se bolesni obrisa i izleči. Na kraju ovog teksta, zasvaki slučaj stoji: "Želeli smo da, kao niko do sada, zberemo što više kvalitetnih autora i dela...Pokušali smo da dođemo do svih, ako smo koga propustili... greh će pasti na grešnoga". I grehpade! Posvećeni, od crkve hvaljeni a od naroda prihvaćeni ikonopis i freskoslikarstvo BogoljubaArsenijevića Makija još jednom bi zaobiđeno.No, na sreću, pojaviše se neki novi ljudi, ovog puta Valjevci sa istinskim "karakternimosobinama" te prirediše izložbu-protest pod sloganom "Protiv tame - Sloboda za Makija".Dvadesetak tamošnjih umetnika, jer toliko ih ima: Katarina Marinković (plakat), DušanJovanović i Miroslav Jeremić (fotografije), Miodrag Pešić i Miša Dudić (zajednička slika),Dušan Jevtić (ikona), Josif Vidojković, Vojislav Damnjanović, Miodrag Antonić i MilojeMitrović (slike), Branka Sisinački (crtež), Dušan Arsenijević (strip), Branko Obradović(karikatura), uz literarno-poetski performans koji je na otvaranju izvela "Valjevska alternativnascena" prema stihovima Momčila Trifunovića, načinili su jednu slobodoumnu izložbu posvećenunjihovom utamničenom sugrađaninu i umetniku Bogoljubu Arsenijeviću Makiju (čija su dvacrteža takođe izložena).A izložba u CZKd-u pokazala je vanredni Arsenijevićeve talenat za Fantastičnoslikarstvo čiji je istorijski koren u nadrealizmu pre svega dalijevskom, ali i ranijim pretečamapoput Boša, kao i umetnicima koje smo pomenuli na početku. Njihova poetika fantastičnog,