slika politike - Jovan Despotović

132Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, opšte izolacije sveta kojaje pogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo1996. godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljiviji i najznakovitijih ikona ovogvremena - železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje ubudućnost a neopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovomkraju. Ovu kompoziciju Santrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna,pokretna, upravo putujuća skulptura spravom je u kritici proglašena umetničkim znakomvremena. U tekstu baš pod tim naslovom Ješa Denegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu ineporecivu sugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi svešto umetnička transpozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti imaterijali progovore sami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, aipak budu savladani i osmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikovei umetničke volje... No sugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se namećeenormnim dimenzijama predmeta, grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom isvakodnevnom prostoru (ne, dakle u galeriji nego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vreviželezničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jaka jer je ovo delo u stanju da na simboličnomplanu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određene referencije. I to referencije na nekedramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilna preselenja, sve moguće represije itorture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta u vreme drugog svetskog rata donedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenim asocijacijama na prinudu,ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko na sve ono katastrofalno ikobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Kada se bude jednom pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja jeodslikala naše vreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović Balkanski voz(sudbine) Zvonimira Santrača zauzeće svakako najistaknutije mesto. I ako je većina umetnikakoji su stvarali u toj dramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, tek je mali broj imaopotrebu (a i hrabrosti) da o tim događajima koji su presudno kreirali našu sudbinu jasno inedvosmisleno prozbori autentičnim i monumentalnim delima, a tek ih je nekolicina koji su nakrajnje direktan način o tome svedočili za budućnost.Podatak da je sam Santrač imao i neposrednog ratno iskustva devedestih (sa direktnimsučenjem sa smrću i vrlo skupo plaćenom cenom) podiže uverljivost njegovog rada na izrazito