slika politike - Jovan Despotović

368aktivnostima. Isti koncept morale bi da slede i sve kulturne institucije, umetnička kritika,mediji - upravo ceo ovaj sistem u svim njegovim delovima. Dakle, čitajući programski tekstSPS-a u svetlu "patriotskog stvaralaštva" moglo se očekivati da će sve ono što ne potpada podtu "estetiku" biti izopšteno iz javnosti, proskribovano i oterano ili na marginu (poputalternative) ili u ilegalu (poput samoizdata ili kućnih izložbi, pozorišnih predstava, književnihvečeri itd. koji su bili karakteristički za zemlje iza "gvozdene zavese" do rušenja Berlinskogzida). Ne znam da li bi se tada ostalo - slobodno stvaralaštvo nazivalo disidentskim, natoplaćeničkim,izdajničkim, što je zapravo svejedno, već je smisao ove napomene da se uslučaju izborne pobede ovakvog programa garantovalo konačno uništenje kulture i umetnostiu Jugoslaviji koje bi bilo značajno za svet taman koliko severnokorejska, kubanska, iračka islične.JUL je u ovom predizbornom vremenu veštije postupio. Najpre, oni nisu objaviliposebni dokument već se njihovi pogledi na savremenu civilizaciju mogu videti jedino utekstu "Izborni program" na njihovom sajtu. Simptomatično je da u njemu nema poglavlja okulturi već se ona pominje na više mesta u sledećim naslovima: Sloboda, Povezivanje narodai ljudi, Socijalna patologija, Odbrana Jugoslavije. Lako je i u tom nepovezanom tekstu uočitiniz protivurečnosti kakve su, na primer, istovremena borba protiv savremenog sveta iglobalizacije sa neophodnim povratkom u međunarodnu zajednicu i integrisanje u svimoblastima, pa i u kulturnoj - dakako upravo sa tim delom civilizovanog sveta. Da nije tako,iako se želi prikriti stvarna namera, svedoči da se JUL, recimo, ne zalaže za formiranjesportske ili olimpijske lige slobodoljubivog čovečanstva, za čije su se lidere samoproglasili,ili posebnu naučnu i tehnološku ekspanziju "trećeg sveta" (nesvrstanih) u koji Jugoslavijanikako preko svoje diplomatije neuspeva da uđe, baš kao ni u Ujedinjene nacije.Upravo suprotno, JUL se bori "da u materijalnom i duhovnom pogledu bude u skladusa razvojem naše epohe, da teži njenim najvišim dometima - ekonomskim, tehnološkim,socijalnim i kulturnim... Jugoslovenska levica smatra da se, koliko je moguće, moraju koristitisva svojinska, ekonomska, tehnička i tehnološka, socijalna i kulturna iskustva savremenogsveta da bi se država i društvo razvijali, da bi kvalitet života većine bio na nivou doba u komeživimo...". Oni očigledno imaju primedbe i na kadrovsku politiku koja se vodi u najvećojstranci pa se čak kaže da "postojeće ekonomske teškoće" ne mogu biti barijera za "takozvanakadrovska rešenja". Tačno, ali upravo su kadrovi julovska najveća prepreka. Da nije tako,njihova najistaknutija kulturna aktivistkinja (propali kandidat za poslanika) ne bi bila Zorica