slika politike - Jovan Despotović

489i fondova kulturnih dobara’ stoji u važećem Zakonu o kulturnim dobrima Republike Srbije, aova odredba moraće biti uneta i u budući zakon kada se bude pripremao. Svakako da binajbolje bilo da i ovu zakonodavnu materiju urade zajedničke grupe pravnika i eksperata izBeograda, Novog Sada (zbog posebnosti Omnibus zakona) i Prištine (zbog takođe posebnihnormativnih standarda koji se naročito tiču sastavljanja liste spomeničkog nasleđa, njihovekategorizacije, određivanja stepena ugroženosti, itd.), a takođe i zbog pisanja i usklađivanjabudućih zakona o muzejima, arhivama i bibliotekama koji sada na veoma različite načinedefinišu ove oblasti zbog čega treba angažovati i evropske stručnjake za ovu materiju. Dakle,novost je da bi Priština bila potpuno ravnopravni partner u ovom teškom usklađivanjupropisa. A da li je Beograd spreman za to? Prema dosadašnjem ponašanju, sumnjamo. Jošviše sumnjamo da bi Beograd pristao da po ovom modelu oblikuje svoje relacije sa Prištinomu oblastima koji su mnogo važniji za razreženje političkog konflikta koji je pred ’pucanjem’,iako postoje realni, opšti i zajednički preduslovi da se to ostvari u ne tako dalekoj budućnosti.I zvanična Priština i zvanični Beograd zagovaraju evropsku integraciju, slobodnotržište, vladavinu prava, izgradnju novih institucija na demokratskim temeljima... Obe strane,i Beograd i Priština da bi to postigli moraju naučiti ’evropski govoriti’ (prema rečima RastkaPetrovića kojima je na taj način ohrabrivao naše mlade umetnike s početka 20. veka daprihvate modernizam i tako postanu deo sveta) kao prvi uslov da i jedne i druge svet uopšterazume u njihovim političkim namerama. I tu brzina ne pomaže, (na primer, kojim će putemkosovski Albanci pre stići u Evropu: srpskim ili albanskim?), od koristi je jedino da se toučenje odvija istovremeno i ravnomerno uz političku evaluaciju onih koji tim jezikom većuveliko vladaju. To bi mogao biti način pronalaženja održivog rešenja za buduće političkerelacije Beograda i Prištine – ne zauvek, ali na duži period sigurno.Ako se to ipak ne ostvari, očigledno je da imamo posla sa vođama koji su nažalostnedorasli državničkim izazovima ovog vremena. Pa se, u tom slučaju, ne treba čuditi akoKosovo na kraju ostane u trajnom stanju ’nadgledanosti’, a Srbija definitvno bude izbačena izsvoje ’kolevke’.Evropa, 1. novembar 2007.Kultura politike