slika politike - Jovan Despotović

281septembra 1997. godine prošlo ravno deset godina), ukazuje da ni deobe ni predaje vlasti saoponentima ili, još gore, sa protivnicima ne može biti.Ukoliko Miloševićev politički autizam eskalira, što je od mogućih opcija najizvesnije,aktiviraće se alternativa još jednog rata - ovog puta u samoj Srbiji - bilo među samimgrađanima koji podržavaju režim ili su njegovi ogorčeni protivnici bilo sa kosovskimAlbancima koji su već (pre)dugo vremena u stanju latentnog protesta a sada u začetkuoružane pobune bilo u novom kriznom području - u Crnoj Gori koja je, poput exjugoslovenskihrepublika, krenula putem ozbiljnih političkih reformi.Za pravo ovakvim procenama daje i sama Miloševićava supruga Mira Marković kojase ponaša na način veoma sličan verskim fanaticima koje nikakva životna realnost ne možeodvratiti od uverenja u siguran epilog: zagrobno suočenje sa Bogom. Ona naime, uprkos svimistorijskim činjenicama kao i procesima koji se odigravaju u postkomunističkim zemljamanepokolebljivo veruje u sasvim izvesnu komunističku budućnost sveta, pa u skladu sa takvimuverenjem fanatično, uz sva politička i nepolitička sredstva, održava totalno anahronu,lažnokomunističku ideologiji režima svoga muža. Njene "Dnevničke beleške" koje poslepauze prenosi ženski časopis "Bazar" novinske kuće "Politika" (a koje se u poslednje vremene bez razloga nazivaju "Bolničkim beleškama") već odavno su postale svojevsna najavadogađaja koji će u temelju potresati sadašnju Jugoslaviju.Poredak familijarne vlastiDakle, u takvoj političkoj atmosferi koja je sada preovlađujuća, zanimljivo je opserviratispecifični društveni milje u kome deluju srpski intelektualci, umetnici i ostale javne ličnosti.Pri tome, stalno treba imati na umu da se u svakoj vrsti totalitarizama, a otvorenu varijantulevog reprezentuje aktuelni jugoslovenski režim, sve oblasti društvenog života (računajući iobrazovanje, nauku, kulturu, umetnost i sl.) ili potpuno kontrološu ili se toliki institucionalniuticaj vrši da je teško razlučiti opravdanost (državnog) ispoljavanja interesa neke zajednice odličnog, autarhičnog diktata vladaoca. Stojan Cerović, politički komentator beogradskognezavisnog nedeljnika “Vreme”, tačno je imenovao način vladanja u Srbiji tokom devedesetihgodina nazivajući taj fenomen - Familija. Stožer porodice u našem slučaju je bračni pardiktatora, a oko njega se granaju manje familije koje čine njihovi lični predsednici(jugoslovenskih država, skupština, vlada, sudova, tužilaštava), ministri i ambasadori, sve došefova nekih - pa i opozicionih partija, rektora, dekana i profesora univerziteta, direktora,