slika politike - Jovan Despotović

125tokom devedesetih godina koji su ovde aplicirani sa jednom očiglednom namerom - trajnogevidentiranja dokaza o tim događajima i njihovim akterima. Ovi isečci iz štampe, (izložba se izvala Isečci iz dnevnika jednog štampomana), kolažirani su na takav način da stvaraju semevidentnog estetičkog prizora i poznati dnevnički izgled sa literarnim sadržajem koga karakterišejednan silovit antiratni protest. Na ovom spisku (sačinjenom poput jedne galerije neverovatnihlikova) pobrojane su ličnosti koje su manjeviše neposredno, na različite načine povezane sazbivanjima koja su obeležila sadašnje vreme i koji su nam odredili sudbinu tokom poslednjedecenije.Moguća su, već je rečeno, uglavnom dva načina angažovanog pristupa u likovnimumetnostima: eksplicitno politički i metaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan iliistovredan protest. U Tikvešinom slučaju očigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji jeistovremeno na neobičan način ostao dosledan njegovim ranijim likovnim i grafičkimshvatanjima. Naime, ovi plastički prizori koncipirani su na poznatim postupcima grafičkihtehnika, na crno-beloj likovnosti ali sada sa upotrebom već jednom štampanih novinskih članaka.Dve forme se redovno u njima vide ili naziru: elipsa i krst, a oni nas ponovo vraćaju na odnoserosa i tanatosa, na neizvesnu borbu života i smrti, na neprozirnosti koje nam je donelasvakodnevica i koje nam donosi dudućnost. Elipsa je u ikonografiji istorije umetnosti simboljajeta, začetka života, dakle, principa erosa, dok je krst obeležio čitavu dvomilenijumskucivilizaciju koja je utemeljana na patnji, žrtvama, smrti, rečju, na tanatosu.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele dadirektno deluju na savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevinoili nevešto posmatraju.III PREGLEDI NOVE ANGAŽOVANOSTINaročito su devedesete godine - što je potpuno razumljivo usled krvavog raspada Jugoslavije,pokazale niz otvoreno angažovanih ekspresija na domaćoj plastičkoj sceni, a njeni najvažnijifenomeni registrovani su u knjizi Art in Jugoslavija 1992-1995 definisani kao Umetnost uzatvorenom društvu (autora Dejana Sretenovića i Lidije Merenik u izdanju Centra za savremenuumetnost jugoslovenskog Fonda za otvoreno društvo), zatim na nekoliko problemskih izložbi saglavnom temom (ili delimično) aktuelnog socijalnog kriticizma poput Ubistvo 1, Pertej,Asocijalno osiguranje, Prestupničke forme, i naročito u radu umetnika nekoliko generacija kojisu uvršćeni u ovu uzložbu: Marine Abramović, Zvonimira Santrača, Balinta Sombatija,