slika politike - Jovan Despotović

163su lako spoznali jedno svojstvo kulture koje premalo ljudi danas i ovde poznaje... U slučaju okome je reč, ogroman uspeh, medijska slava i izvanredni stečeni ugled Moderne galerije u očimakulturne javnosti - bili su prva legitimacija ali i valjani štit 'valjevske perestrojke'. Ta legitimacijaje štitila projektante i izvođače 'valjevske perestrojke' bar od spoljnih i suviše javnih udaraca teprotivmera 'političke birokratije', žreca i administratora naopakosti... Marks je mislio da jekultura nadgradnja 'proizvodnih odnosa' ali se i u tom pogledu teško varao ili nas je pokušaoprevariti."Kako je poznato šta Kalajić danas misli o perestrojci, dakako onoj Gorbačovljevoj koja jepotpuno promeninala geopolitičku kartu Evrope, a kulnimacija i simbol bilo je rušenjeBerlinskog zida 1989, pitanje je kako je, i još više, zbog čega je tako korenito promeniomišljenje? Na to je svakako uticala i njegova stalna osobina konvertita koja se kretala ukrajnostima od komuniste do ljotićevca, od marksiste do antimarksiste, od radikala do julovca,ali je uvek bila fundamentalistička bilo leve bilo desne, bilo muslimanske bilo ortodoksneprovenijencije (što mu sve dakako nije smetalo, naprotiv, da uravo na listi Jugoslovenske levice"dogura" do dopisnika Tanjuga iz Rima.)Godine 1999. u istoj Modernoj galeriji priređena je i izložba pod nazivom "Metafizikacrteža" na koji su prikazani radovi već pomenutih umetnika ali i njihovih mladih slebenika,Arsenijevićevog i mlađih godišta: Željka Đurovića, Dragoslava Živkovića, Zorana Matića,Milana Tucovića, na primer. Ova napomena je učinjena sa namerom da bi se postavilo i pitanjekako to da poznati 'valjevski kvalitet ljudi' nije u svom sugrađaninu prepoznao umetnika upravoiz kruga stvaralaca koje je negovala Moderna galerija?Može biti da je "prekid" nastao u Arsenijevićevom radu posle 1987. godine kada seokrenuo crkvenom živopisu i ikonoslikarstvu za Šabačko-valjevsku eparhiju uticao da on"ispadne" iz pažnje "valjevski kvalitetnih ljudi"? No, nažalost sada ponovo iskrsava problem.Budući da je za tu eparhiju oslikao crkve Svetog Petra i Pavla u Paštriću, Pokrova PresveteBogorodice u Belanovici, Uspenja Bogorodičinog u Lipolistu, Prenos moštiju Svetog Nikole uŠtitaru, Svetog Đurđica u Gornjem Leskovcu, Svetog Nikolaja u Ribarima, Svetog Đorđa uMojkoviću, Vaskresanja Hristovog u Goloj Glavi, Mionici i Popovu, Silazak sv. Duha naApostole u Badovincima i sv. Nikole u Donjoj Kamenici za šta je 1998. godine dobio"Pohvalnicu" episkopa Šabačko-valjevskog Lavrentija, ni ovakav Arsenijevićev rad ne dobijapotvrdu niti valorizaciju u stručnim krugovima. Naime, kada je Muzej primenjene umetnosti uBeogradu sredinom 1995. godine priredio veliku izložbu "Savremena pravoslavna srpska