slika politike - Jovan Despotović

90kontekstualizacija slikarskog prizora, poigravanje sa optikom posmatrača, citatnost nekogstilskog obrasca iz povesnog perioda iz istorije umetnosti. Pored prošlogodišnjeg murala koji jeVasić izveo na Terazijama, pored fotografskog ateljea Milana Jovanovića, ovaj naKosančićevom vencu programski je najdosledniji i najodređeniji u zidnom slikarstvu ovogautora.Način na koji je mural realizovan pokazao je kako je ovde zapaćeno pogrešno shvatanjeda su umetnici dužni da rade isključivo o vlastitom trošku i za vlastitu slavu, odnosno da im seredovno ne plaća za dela na koja je društvo vrlo ponosno i redovno se njima hvališe u svečanimprilikama.NEODGOVORNOST: Kada je uz poznate peripetije konstituisana gradska vlast, u tomprvom trenutku pokazala je i vrlo nametljiv interes da jednim novim, drugačijim ponašanjem i uposlovima organizovanja i finasiranja gradske kulture i umetnosti ne bi li se pokrenuli njeniumrtvljeni potencijali. Tada je predsednik beogradske vlade arh. Paja Krunić u punojpobedničkoj euforiji pozvao novoimenovane direktore institucija kulture koje finansira grad(pošto postoje namenska sredstva u gradskom budžetu) da se urede zapušteni ulazi, kalkani,rasveta itd na njihovim prilazima. Prodajna galerija je stoga odmah pozvala Čedomira Vasića danačini pomenutu zidnu sliku. Problem je, kako je to postao redvni običaj, nastao kod plaćanja.Nikakvi pozivi (barem desetak koje je evidentirala predsednikova sekretarica) onome koji jepraktično u ime grada naručio ovaj mural nisu pomogli - arh. Krunić je oglušio se o javno izneteobaveze.Uz, u skorije vreme zabeležena čak tri pogrešna postupka u odnosu na vitalna pitanjaumetnosti: ovaj slučaj sa muralom na Kosančićevom vencu, čitanju jednog antiizbornog plakata(o čemu smo pisali u Vremenu od 11.10.1997) i višestruko povećanim nametima umetnicima -korisnicima gradskih ateljea koje je izazvalo njihovu opravdanu pobunu, mogao bi se već sasvimpouzdano izvući zaključak o tome kako na serioznu likovnu kulturu gleda aktuelna gradska vlast.A takva pomisao nikako ne ide u prilog ostvarivanja predizbornih obečanja - sva je prilika,nažalost, da su i novi političari oboleli od poznatog pedesetogodišnjeg (uz sasvim male izuzetke)sindroma ili krajnje ideologizovanog ili potpuno neodgovornog odnosa prema umetničkomstvaralaštvu.Vreme, Beograd, 8. novembar 1997.