slika politike - Jovan Despotović

472Jedna posebna oblast – kulturna baština, svuda je u svetu ugrožena Ona nestaje na raznenačine, i to ne od sada, ne samo ovih godina, nego intenzivno tokom poslednjih dva veka,posebno za vreme velikih svetskih ratova. Stoga ona ima i posebno mesto u definisanjukulturne politike u svakom društvu – naročito onom koje je u fazi korenitih tranzicionihpromena. Ranije se ovo nije ni isticalo kao opšte-kulturološki problem jer nisu postojaleorganizovane službe zaštite spomeničke baštine. U naše specifičnosti spadaju i dramatičnidogađaji tokom poslednjih petnaest godina, ali i neki raniji, doduše pojedinačni primeri.Pretpostavlja se, pre svega, da je uspostavljen dovoljan konsenzus svih centara političke moćida se formira jedna nova strategija očuvanja kulturne baštine u Republici Srbiji. Tek nakondonošenja tog dokumenta, moguće je detaljnije, po oblastima, urediti ovu delatnost odnajvećeg nacionalnog, političkog i državnog interesa.A tu spadaju, najpre, normativna oblast. Zakon o kulturnim dobrima koji je uupotrebi još od 1994. godine odavno je prevaziđen pa se mora uskladiti sa savremenomlegislativom – propisima, preporukama i standardima zasnovanim na iskustvima zaštitespomenika kulture u razvijenim i ujedinjenim evropskim državama. Prethodna srpskaadministacija nastojala je 2001. godine upravo to da uradi, ali je to nastojanje ostalonedovršeno. Doduše, kao 'radni materijal' postoji Predlog tog Zakona, i kada bude trebalo, onće biti prezentiran javnosti. I drugi, naši zakoni su potpuno neprimenljivi u aktuelnojpolitičkoj situraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedan je nemogućnost dapomoću naših propisa štitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji jer se tamo već primenjujuažurirani standardi u ovoj oblasti, i, posebno na teritorijama drugih i novouspostavljenihdržava. I da istaknemo još i problem sa obnovom manastira Hilandara gde grčka službazaštite primenjujući najstrožije evropske norme onemogućavajući time naše stručnjake da setamo efikasnije angažuju.Primer Kosova i Metohije posebno je, sa stanovišta organizovanja zaštite kulturnebaštine izazovan za traženje praktičnih, a to znači primenjivih rešenja, i kao deo istogproblema i način obnove i buduće zaštite Manastira Hilandara. Opšte mesto u vezi zaštiteManastira Hilandara i spomeničkog nasleđa na Kosmetu mogu biti uzeti kao paradigmatičniprimeri nerazumevanja kako se efikasno štiti spomeničko nasleđe u međunarodnim relacijamaza koje je zainteresovana Republika Srbija. Rešenje koje je bilo u nacrtu (malo poznato širojjavnosti), a o kome je bilo najpre razgovora sa Grčkom delegacijom u Savetu Evrope 2003.godine, a potom, sledeće godine, i sa tadašnjim ministrom kulture u vladi Republike Grčke