slika politike - Jovan Despotović

484kulturnog nasleđa. Mnogi od ovih objekata su ozbiljno oštećeni i uništeni od 1990. Konačno,rekonstrukcija bi trebalo upravo da počne. Treba naći sporazume koji bi srpske pravoslavneobjekte na Kosovu stavili pod neki oblik međunarodne zaštite. To bi zahtevalo uključivanjegarantovanog pristupa, imovinska prava i održivost zajednice. Nije samo važno zaštititipojedina mesta kao kulturne i religiozne spomenike, već i kao žive zajednice. Savet Evrope iUNESKO raspolažu posebnom ekspertizom u ovoj oblasti i treba ih pozvati da igraju ulogu utakvim sporazumima. Srpska pravoslavna crkva je izložena pritiscima na svoj identitet. Važanelemenat u tom pogledu bilo je dovesti Beograd i Prištinu zajedno na neposredne neformalnerazgovore na ministarskom nivou. Sastanci između ministara lokalne vlade i ministara kulturebili su prvi direktni razgovori na političkom nivou u poslednje dve godine. Decentralizacija,kao kulturna i religiozna materija, predstavljaju suštinske elemente bilo kojeg procesabudućeg statusa. Nastavljanje ovih razgovora na ranijim etapama ovog procesa služiće kaomera za izgradnju poverenja i kao signal spremnosti svih da doprinose stabilnom imultietničkom Kosovu, što treba da bude rezultat procesa o budućem statusu. Beogradu ćetakođe biti potrebni jasni podsticaji za integraciju u evroatlantske okvire za saradnju.’I ovaj dokument, očigledno, moga bi biti dobra osnova za unapređenje aktuelnihrazgovora o statusu Kosova koji sve dublje zapada u mulj neprozirnih formulacija koje će,napokon, samo širom otvoriti vrata njegovom konačnom osamostaljivanju.Još aprila 2002. skrenuta je pažnja Koordinacionom centru za Kosovo i Metohijupovodom UMNIK-ovog prikaza aktivnosti Odeljenja kulture koji se odnosio na ’Popisivanjezidanih objekata kulturnog blaga’. U tom dokumentu stoji da: ’Postojeća lista registrovanihspomenika na Kosovu, rađena od 1954. do 1999. nije sačinjena u skladu sa međunarodnousvojenom metodologijom i objektivnim standardima. Ovaj projekat je popis zidanih objekatakosovskog kulturnog blaga u skladu sa međunarodnim standardima i metodologijom. Takopopisani objekti moći će da se ocene radi izrade nove liste registrovanih spomenika.’ Iz ovogasledi na naša važeća klasifikacija za spomenike od Posebnog značaja, od Izuzetnog značaja iod Velikog značaja nije usklađena sa međunarodnom klasifikacijom na spomenike Prvekategorije (od nacionalnog ili državnog značaja), Druge kategorije (regionalnog značaja) iTreće kategorije (lokalnog značaja). Ovo je naravno donelo i problem sa uspostavljanjem listeprioritetnog i urgentnog procesa zaštite srpske nepokretne kulturne baštine na Kosmetu.A februara 2003. konstatuje se (u dopisu upućenom na istu adresu) da su nacrtiZakona o bibliotеkama i Zakona o arhivskoj građi i arhivama za ustanove na Kosmetu u celini