slika politike - Jovan Despotović

329useljavao svoju boljševičku vlast po nekadašnjim dedinjskim i gradskim dvorovima, palatamai vilama te od muzeja pravio kancelarije) za razliku od civilizovanog sveta koji je potpunoobratno, od dvorova stvarao javna, opštekulturna dobra - muzeje, legate, zadužbine,umetničke, javne spomenikče komplekse itd. Ali zašto bismo mi uopšte bili deo sveta i ličilina civilizovana bića? Čime smo to uopšte zaslužili trpeći punu deceniju bezumlje kome semože dati čak i klinička dijagnoza. Jer, kako je nedavno rečeno, ovdašnja vlast ne samo da jesavršeno ubeđena da će odlaskom propasti Srbija već će se isto dogoditi i sa svetom, odnosnosa njenom promenom on bi propao, nestao, izgubio bi se u brlogu svih svojih strahota koje sesvako veče redovno i detaljno nabrajaju u dnevnicima RTS-a.Ali to i jeste posao ove vlasti, mislim, da kako je nakaradno započela, da u tom posludo kraja i istraje na svim planovima pa i u oblasti urbanizma i zaštite pokretnih i nepokretnihkulturnih dobara. (Da se ne zaboravi da su kao "kolateralna šteta" polomljena i stakla naMuzeju savremene umetnosti koja čak šest meseci nisu bila zamejena pa je to prouzrokovaloopasnu pojavu gljivica na umetničkim delima a o tome direktora nije bilo briga, pardon,zapravo moguće ga je i bilo ali on za to naprosto nije imao vremena usled neprekidnogboravka u svim postojećim i novoizmišljenim slikarskim kolonijama i zauzetosti drugimposlovima koje mu je otvorilo uzurpirano mesto što mu ni po kojim kriterijumima, osimkafanskim, nikako nije moglo pripasti. Kao u ostalom ni u jednoj ranijoj prilici kada jenestručnim izvođenim građevinskim radovima upravo on doveo u ozbiljnu opasnost zbirkuskulptura koje taj muzej treba da "čuva". Najzad, ti problemi se nedotiču ni njegovog ministračije se ambicije sve očiglednije kreću u sasvim drugom pravcu od onog koji nalaže njegovosnovni zadatak, niti ikog drugog koji je takođe pozvan da promptno reaguje na ovakveprimere najočiglednijeg kulturnog štetočinstva.)Pa ako je takva stvar sa brigom vlasti i njenih profesionalnih institucija oko ovih"sitnica", kako je moguće da se na te procese ne obazire ni "budućnost ove zemlje". Ali to jeveć problem koji zahteva detaljniji odgovor koji se ne tiče samo naših naravi (na kojesadašnja vlast izgleda da jedino i računa zaglibljujući se u sve veće i teže probleme) već iobjašnjenja uzroka sveukupne socijalne te potpune individualne zapuštenosti. A kraj ovome jei tako blizu i tako daleko.Danas, 7. april 2000.