slika politike - Jovan Despotović

254Izgleda mi kao da je žiri za dodelu Politikine Nagrade za likovnu umetnost iz fondaVladislav Ribnikar pogrešno razumeo da treba da dodeli - recimo, AVNOJ-evu nagradu. A uPravilniku za ovo izuzetno ugledno, najstarije priznanje za likovnu umetnost, stoji da se onododeljuje mlađim ili najmlađim stvaraocima koji su izlagali u Beogradu, a da pri tome nisunosioci drugih velikih nagrada, poput Oktobarske, Sedmojulske, Vukove, odnosno, da je njensmisao u podršci talentovanim umetnicima, na početku njihove karijere. I da se odmahrazumemo, ni slučajno nije sporna umetnička vrednost ovogodišnjeg laureata - akademikaLjubice Cuce Sokić, s tim da je dodeljivanje Politike nagrade ovoj velikoj slikarki zakasnilobarem četrdesetak godina, a u svakom slučaju, morala je prethoditi njenim drugimnagradama: Oktobarskog salona (1960), Sedmojulskoj (1972), Oktobarskoj (1978) i Vukovoj(1993). Ovakav ishod rada žirija, može značiti samo dve stvari: prva, da su se podelili okomogućih dobitnika te da je iznađeno solomonsko rešenje, ono koje sve zadovoljava, ili pak dažiri nije pratio likovne izložbe u 1995. pa nije ni mogao imati uvida u moguće dobitnike, te seopredeljavao isključivo na osnovu predočenih kataloga selektivno prikupljenih.Još jedna nagrada izaziva najpre kuloarske kritike, a koje će verovatno postatiozbiljnije sa poznatim štetočinskim učinkom, koji se poput očiglednog fenomena uvrežio unašoj likovnoj umetnosti. Radi se o nagradi Lazar Trifunović za najbolju likovnu kritiku u1995. koju je dobila Lidija Merenik. Osnovni prigovor gađa u tezu da dosadašnji dobitnici(Mileta Prodanović, 1994, Ljiljana Ćinkul, 1995) nisu "najbolji" kritičari. Oko ovakvogvrednovanja moguće je polemisati, nemoguće je međutim predvideti da, sa obzirom koje imeova nagrada nosi, laureati moraju u svom kritičarskom delovanju pokazati, pored neophodnihstručnih, i sasvim nedvosmisleno moralne osobine kod procenjivanja i tumačenja stvaralaštva.A zbog ovog, etičkog zahteva, mnogi aspiranti unapred su se diskvalifikovali. Ne očekujuvaljda da promoteri i propagandisti likovnog šunda, kritičari - plaćenici mogu dobiti ovopriznanje. Uostalom, negde u svojoj profesionalnoj savesti, budući da se nisu usudili da navlastite liste "najboljih naših slikara s kraja XX veka" stave neke od svojih miljenika nakojima su se u brojnim slučajevima tako nadahnuto vežbali u svom kulturnom štetočinstvu.Kada smo već ovde, završeno je TV takmičenje prema konceptu Nebojše Glišića. Idobili smo dva pobednika - stručne kritike (žiri sa devet članova) koji je ocenu "najboljislikar" dodelio Mići Popoviću, i čitalaca Večernjih novosti (žiri od 8.632 učesnika - glasača)koji je za "najboljeg slikara" proglasio Olju Ivanjicki. A na toj listi, od 15 umetnika sa ranglistestručne kritike, tek su se dva umetnka našla: M. Popović na 3. mestu i Cuca Sokić na 6.