slika politike - Jovan Despotović

74odnosno liturgijsku funkciju. A drugi sloj je zapravo je zapravo jedan, kako bi se to danasnazvalo, plebiscit, narodno izjašnjavanje, kada vernici iskazuju, nimalo biranim rečima, svojkrajnje nipodaštavajući odnos prema ovim relikvijama, koje to, očigledno u ovakvimuslovima, ne mogu postati.Ne moramo se samo zapitati kako bi izgledala zapadnoevropska umetnost, dakako iona katolička, u ovom milenijumu da se ta crkva držala ove vrste rasuđivanja. Ali se moramozamisliti đta bi bilo, recimo, sa zadužbinama kralja Milutina da se postavilo na isti načinpitanje stilskih i kanonskih inovacija u živopisima koje je ovaj vladalac naručivao od tadanajboljih i najsavremenijih za to vreme vizantijskih fresko-slikara. Kako bi uopšte izgledalaistorija umetnosti srpskog srednjeg veka da se na plebiscitu rešavalo pitanje stila u epohiKomnina ili u renesansi Paleologa, te nešto kasnije resavske slikarske škole, što su za tovreme sve odreda bili zapravo pravi primeri savremene umetnosti.Apsurdno je, naravno, tražiti od vernika mišljenje o estetskim vrednostima savremeneumetnosti, pogotovo u specifičnim uslovima u kojima mi danas živimo. Da bi se savremenaumetnost mogla razumeti i prihvatiti potrebna su, među drugima, i dva bitna uslova: najprevisoka prosečna obrazovanost stanovništva i to njenog elitnog, građanskog sloja, i naravnofaktor vremena, jer kako ono sve više prolazi, broj poklonika sada istorijskih stilova sve višeraste. Dakle, sasvim je izvesno, a to nas istorija umetnosti naprestano uči, svaka dobraumetnost, bez obzira na početno nerazumevanje koje se redovno javlja, u nekom kasnijemperiodu kao stil biva shvaćena, prihvaćena i – istorizovana.Ove pouke su, danas gledano, veoma jednostavne. Veliki problm ovog vremena je tošto je naše društvo ostalo bez prirodnog poretka vrednosti, moralnih orijetira, socijalnihciljeva. Ako neko misli da Srbinovićevim mazaicima nije mesto u Žičkoj crkvi, da i to jasnokažemo, još manje je mesto ikonama koje se u tom manastiru rade u jednoj ikonopisačkojškoli koju čine tamošnje monahinje. Uz svo uvažavanje i poštovanje za njihovu želju iplemenitu nameru da svojim radovima zamene Srbinovićeve, moramo izreći i vrlorezervisano mišljenje o stvarnim umetničkim vrednostima njihovoih radova. Jedna stvar jekanonska zasnovanost tih radova, koja zapravo i nije sporna niti je predmet ovog razmatranja;druga stvar je komplikovano pitanje koje treba da bude zadovoljeno da bi slikarskerukotvorine prerasle u umetnička dela. A upravo snažna umetnička emisija koja zrači u žičkojcrkvi ne dozvoljava tu vrstu eksperimenata unapred osuđenih na neuspeh. Kopisti i razniposvećenici zaista ne spadaju u onu vrstu stvaralaca koji bi morali da makar približno