slika politike - Jovan Despotović

359Među kulturnim poslenicima i umetnicima uočen je upadljiv nedostatak makar pomenanjihove delatnosti u "Programu demokratske opozicije Srbije - za demokratsku Srbiju" koji jenačila Grupa 17 plus kao osnovni dokument u kome je naznačen osnovni pravac tekućedruštvene i ekonomske trasnformacije nove Jugoslavije. Razumljivo je, racionalnijima, da utrenucima turbulentnih i korenitih promenama koje nastaju zamenom totalitarnih režimademokratskim, postoje prioriteti te je stoga, recimo, prihvatljvo da je u procesu preuzimanjavlasti važnije uspostaviti kontrolu nad medijima, bankama, carinom, najvećim privrednim(uglavnom) trgovačkim preduzećima, nego nad kulturnim institucijama. No, kako je premazamislima demokratske opozicije koja je danas postala vlast, a dakako i imperativu vremena,neophodna ukupna promena društvene strukture, vrlo brzo će na red doći uspostavljanje novihproncipa i u tzv. tercijalnim delatnostima u koje, između ostalih, spadaju kultura, i, u užemsmislu - umetničko stvaralaštvo. Sasvim ukratkom, iznećemo pregled nekih principa pokojima se transformacija u toj oblasti mora sprovesti.Sasvim je jasno da će u svim društvenim delatnostima morati da se sprovede ozbiljnaracionalizacija ne samo zbog očekivanog početnog smanjivanja budžetskih sredstava za ovenamene, koliko i zbog logičnog traženja novog modela finansiranja rada kulturnih ustanova iprograma. Da bi se ona izvela mora se najpre, tamo gde to nije učinjeno, načiniti"horizontalna" i još više "vertikalna" povezanost srodnih institucija. Na primeru muzejskogalerijskogsistema to bi izgledalo približno ovako: najpre se prema postojećoj"horizontalnoj" podeli po principu "matičnosti" (za istoriju umetnosti do ovog veka to jeNarodni muzej, za umetnost XX veka Muzej savremene umetnosti, za primenjenu umetnostMuzej primenjene umetnosti, za etnografsko nasleđe Etnografski muzej itd.) sa timnajznačajnijim nacionalnim institucijama koje se finasiraju iz republičkog budžeta izvrši"vertikalno" umrežavanje srodnih institucija prema vrsti delatnosti. To znači da bi, na primer,Muzej savremene umetnosti organizaciono, funkcionalno i programski povezao sve muzeje uSrbiji koji kolekcioniraju umetnost XX veka, njihovim radom stručno rukovodio i deo svojeogromne kolekcije koje nije moguće izložiti u stalnoj postavci preneo na duži rok u lokalnemuzeje. Time bi se značajno smanjio obim sredstava koja bi bila namenjena otkupima iprogramskoj aktivnosti muzeja u unutrašnjosti a opštine koje su njihovi osnivači i finansijeripokrivale bi samo fiksne materijalne troškve (plate zaposlenima, račune zakupnina, telefona,struje itd.)