slika politike - Jovan Despotović

186kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su se prelile najnovije slike mortalne realnosti- one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagda otarasiti. Monstruozni politički crveno-crnisavez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog i crvenog fašizma vladajuće koalicijedo septembra ove godine postaje stvarnost koja je zatamnjivala perspektive i oduzima budućnostmnogim generacijama. Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodnoi zakonito da završi još jednim ciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavimbaroknim pirom.Kao individualna kultura protesta okarakterisan je rad leskovačkog umetnika SašeStojanovića. Osnova mog rada je povratak čistoti početka. Iz saosećanja sa decom koja sunajteže podnela regresiju društva, posvećujem se tihoj energiji bola stoji kao izvornistejtment umetnika koji je tokom svoje ni punu deceniju duge stvaralačke delatnosti prošaokroz mnoge medijske oblasti - od slikarstva do performansa i javnih uličnih aktivnosti. Takona primer, slike poput Gledaj svojim očima, Šta sve tanuje u mom džepu, Predah, Reformau vašoj glavi, Dečija pesma, itd, imaju trasnparentan likovni izraz blizak veoma mladalačkojimaginaciji, ali istovremeno i poruku upućenu odraslima o njihovoj odgovornosti prema deci inedužnima. U to vreme on je priredio i nekoliko samostalnih izložbi od kojih jenajkarakterističnija Istinite priče (Cinema Rex u Beogradu) kada je načinio kutije obloženefragmentima štampanih medijima u funkciji režimske propagande preko kojih je izveo crtežeu dečijem maniru, kao i nekoliko grupnih poput: Glasovi novog veka ili Oktobarskog salona(u Beogradu 1999) na kome je učestvovao u izradi zajedničkog rada sa još dvanaest autorakoristeći metafore i direktne političke poruke. Vreme rata, destrukcije i masovne smrti ukome su takve slike na izložbama priređivane teklo je mimo njih na onoj poznatoj udaljenostikoja je zapravo svedočila o paralelnim svetovima koji se nikada neće, niti mogu dodirnuti, nitiukrstiti jer je svet ove vrste umetnosti beskrajno udaljen od sveta realnosti u kojoj ona nastaje.A to jeste i jedna od najvažnijih odlika ovog stvaralaštva koje nosi smisao nežne pobuneprotiv zatečenog stanja stravičnih prizora događaja, ljudskih tragedija i dramatičnihanticivilizacijskih procesa. Ovaj mirni, povučeni mladi čovek umetnički je delovao iotvoreno se deklarisao upravo u sredinama tvrdog režimskog totalitarizma - na jugu Srbije: uPrištini i Leskovcu. Taj prividni nesklad između njegove individualne nežnosti i objektivnesurovosti ideološke stvarnosti sa kojom se neposredno sučeljavao iznedrio je u našimaktuelnim uslovima jedan umetnički fenomen koji ne samo da je neposredno obeležio svudramu ovog vremena - individualnu i kolektivnu, već je i markirao jednu od najtiših ali i