slika politike - Jovan Despotović

457XVII veka u manastirskoj trpezariji, rad Đorđa Mitrofanovića, a iz druge polovine istog veka iu nekoliko paraklisa. Freske datirane u XVIII vek već pokazuju uticaje srednjoevropskogbaroka, ali su neznatne umetničke vrednosti.Sasvim druga stvar je sa sačuvanim ikonama – one predstavljaju najdragocenijuzaostavštinu srpskog ikonopisa srednjeg veka. Hilandar ima zbirku koja daje jasnu istorijunašeg ikonopisa od XII do XVIII veka. Najstarija je mozaička ikona Bogorodice Odigitrije, aprvobitnoj Simeonovoj crkvi, na samom ikonostasu, pripadale su četiri prestone ikone.Mnogo bogatija je zbirka iz XIV veka, kao i iz turskog perioda od XVI do XVIII veka.Hilandarska biblioteka čuva oko 700 rukopisa, od kojih su 400 iluminirani minijaturama, nekiod njih vredni koliko i Miroslavljevo jevanđelje.Program kulturne saradnje koji je potpisan između Grčke i Jugoslavije 2003. godineprvi put je uvrstio i rad na obnovi i restauraciji u Hilandaru. Taj program je otvoriomogućnost da se u manstiru kontinuirano izvode svi potrebni građevinski i konzervatorskorestauratorskiradovi na pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima, kao i da se obavljajuneophodne rekonstrukcije prema potrebama monaškog bratstva. I ta mogućnost odmah jeiskorišćena formiranjem Odbora za Hilandar pri Ministartsvu kulture koji je bio isključivosastavljen od stručnjaka koji se dugi niz godina bave zaštitom umetničkih i arhivskihpredmeta u Hinadarskoj riznici. No, ovaj značaja podsticaj na radu u Hilanadru, svakakonajveći i najorganizovaniji od vremena obeležavanje njegove osamstogodišnjice nastao je ikao izraz upotpunjavanja pauze tokom nekoliko godina kada je gotovo obustavljenaorganizovana briga za kulturnu baštinu koju Manastir predstavlja i čuva.Posle održavanja prve sednice 15. januara 2002., tek osnovane Komisije za Hilandarkoju je formirala Vlada SRJ krajem 2001. godine a koja je među 35 članova okupilapredsednika SRJ Vojislava Koštunicu, poćasni član je bio Njegova svetost Patrijarh Pavle, aMatija Bećković, predsednik Komisije, još i Mlađan Dinkić, giverner Narodne Banke SRJ,Vojislav Milovanović, ministar vera i dr. Predsednik podkomisije za obezbeđivanjefinansijskih sredstava bio je Dinkić. Komisija i pod komisijije imale su nekoliko sastanaka,posebno one za stručna pitanja oko zaštite pokretnih i nepokretnih spomenika kulture. Ali semšto su urađeni planovi za ove hitne i neophodne poslove, usled toga što predsednikpodkomisije za finansije Dinkić uopšte nije hteo da se prihvati članstva u ovoj Komisiji, ništanije urađeno u samom Manastiru. Dinkić je na više insistiranja iz Ministarstva kulture uporno