slika politike - Jovan Despotović

32koga karakteriše jednan silovit antiratni protest. Na ovom spisku (sačinjenom poput jednegalerije neverovatnih likova) pobrojane su ličnosti koje su manjeviše neposredno, na različitenačine povezane sa zbivanjima koja su obeležila sadašnje vreme i koji su nam odredili sudbinutokom poslednjeg perioda.Moguća su dva načina angažovanog pristupa u likovnim umetnostima: eksplicitnopolitički i metaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan ili istovredan protest. UTikvešinom slučaju očigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji je istovremeno na neobičannačin ostao dosledan njegovim ranijim likovnim i grafičkim shvatanjima. Naime, ovi plastičkiprizori koncipirani su na poznatim postupcima grafičkih tehnika, na crno-beloj likovnosti alisada sa upotrebom već jednom štampanih novinskih članaka. Dve forme se redovno u njima videili naziru: elipsa i krst. Ova dva oblika nas ponovo vraćaju na odnos erosa i tanatosa, naneizvesnu borbu života i smrti, na neprozirnosti koje nam je donela svakodnevica i koje namdonosi dudućnost. Elipsa je u ikonografiji istorije umetnosti simbol jajeta, začetka života, dakle,principa erosa, dok je krst obeležio čitavu dvomilenijumsku civilizaciju koja je utemeljana napatnji, žrtvama, smrti, rečju, na tanatosu.Utisak je da Tikveša ovolikim brojem unetih poruka i fotografija zapravo ne sugerišejedino njihovu odgovornost za zlo koje nas je pritislo, već nas navodi da se baš u ovim likovimasami prepoznamo i da pojedinačno odmerimo stepen vlastite krivice. Kao da je i sam saglasan saoptužbom izrečenom jednom prilikom na proteklom studentskom protestu da je svako stariji odtrideset godina zapravo saodgovoran za ono kroz šta smo prošli, i za ovo što nam se danasdogađa.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele dadirektno deluju na savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevinoili nevešto posmatraju.Naša borba, 11-12. oktobar 1997.