slika politike - Jovan Despotović

122estetskom i etičkom integritetu samog umjetnika, artikulira se na više načina i pravaca" -napislala je tim povodom sarajevska kritičarka Nermina Kurspahić.Uporedo sa grupama Irvin i Novi kolektivizam, te umetnicima Jusufom Hadžifejzovićem,Vladom Martekom, Mladenom i Svenom Stilinovićem, Žanetom Vangeli, Marinom Gržinić iAinom Šmid, Nenadom Dančuom, na primer, iz exjugoslovenskih republika, srpska selekcija naovoj izložbi bila je najbrojnija - od Miće Popovića, Svetomira Arsića Basare, Kolje Milunovića iMilije Nešića, zatim autora srednje generacije Jovana Rakidžića, Miroslava Mandića, EreMilivojevića, Raše Todosijevića, sve do najmlađih Petra Đuze, Zorana Todovića i grupeAutopsija, kao i kosovskih Albanaca Gani Barjaktarija, Budima Beriše, da ovde spomenemo teknajreprezentativnije autore. Kod mnogih od njih u kritičkim osvrtima navedeno je kako više stojeu funkciji dnevnopolitičke ideologije (sa jasnim aludiranjem na antibirokratsku revoluciju kojaje već bila u toku) nego da su vlastito delo stavili u striktnu službu artizma. Otuda je kod nekihtumačenja proistekla sumnja o mogućnosti uspostavljanja stvarne ravnoteže između estetskog ietičkog u nekom delu angažovane savremene umetnosti.A da li su umetnost i angažovanost nespojivi? Naročito u uzavreloj političkoj situacijikakva vlada devedesetih godina u trećoj Jugoslaviji.II IKONOFOBIJA DEVEDESETIHNije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan načinpokazuju temeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slikaiščitanju. Ova pojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovnorigidnih političkih grupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnimi civilizacijskim područijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvanmagistralnih civilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile dotolikog preplitanja uticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpunoraspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni,destruktivni i opasni. Jedan od tih sindroma vidimo kao strah od slika.Početak ove nove ikonofobije nalazimo tačno pre deset godina - 1987. u zbivanjimanastalim povodom famozne naslovne stranice Studenta. Da se podsetimo, na njoj je za brojkojim je obeležen Dan mladosti objavljena fotografija hrastovog lista koji je na sebi imaooštećenje u vidu dva zareza. Reakcija tadašnjeg Gradskog komiteta SKJ u Beogradu iznetog kroz