slika politike - Jovan Despotović

8Jedna kulturno-politička hronika devedesetihPosle iznenadnog, brzog raspada nekadašnje Jugoslavije za vreme poslednjih ratova na tluEvrope u desetoj deceniji 20. veka, usledilo je i opšte razaranje svih društvenih sistema, teuspostavljenih odgovarajućih ’vrednosti’, a sa njima i obimna destrukcija kulture iumetničkog stvaralaštva – koliko u institucionalnom toliko i u individualnom pogledu. Dabismo pomogli detaljnijem proučavanju, tumačenju i razumevanju one temeljne promene,poslednje pozitivne u Srbiji dvadesetog veka, u polju kulture i umetničkog stvaralaštva, kojase odigrala u osamdesetim godinama, nastala je knjiga sabranih, već objavljenih tekstova podnazivom 'Nova slika' (izd. Clio, Fond 'Madlena Janković' i Galerija 'Zepter', Beograd, 2006, apotom, i drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje pripremljeno 2008. a objavljeno 2009. godine)sa neophodnim i prirodnim stilskim 'esktenzijama' koje su se na nju direktno nadovezale i unarednoj deceniji. Tokom devedesetih godina, pak, usledio je niz drugačijih tematski isadržinskih tekstova: osvrta na aktuelne izložbe koji su se bavili fenomenom konfrontiranihodnosa tadašnje politike i recentne umetnosti, zatim kritičkih komentara i reagovanja namnogostruku povezanost politike i kulture, katkada opasne (smrtonosne!) bliskosti po kulturutokom tog perioda, i najzad, u poslednje vreme, sada već u tekućem veku, ponajvišeproblematizaciji – i političkoj i profesionalnoj i koncepcijskoj, nove kulturne politike i zaštitekulturne baštine, posebno na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine nastalih ponajpre izautorovih tadašnjih radnih obaveza u državnoj upravi. Od tada napisanih, objavljenih i za ovupriliku prikupljenih tekstova, uz one koji se tematski i idejno 'naslanjaju' na njih i nakon 2000.godine, nastao je izbor koji se sada nalazi pred čitaocima sa namerom i da se podsetimo na tusliku politike (koja se po mnogim pokazateljima u poslednje vreme ubrzano zaboravlja, menjai poništava) poput svojevrsne kulturno-političke hronike i njene vidne sličnosti sa vremenomsadašnjim, i da da obrise onim procesima koji frapantno liče – ne samo u ovde oslikanojoblasti – kulturi, već i u praktično svim poljima društvenog delovanja dajući im novi smisao unašem starom, poznatom, ’ponosnom’ sjaju vlastite bede tokom rapidnog propadanja udesetoj deceniji prošlog i puzećoj tranziciji u prvoj dekadi ovog veka posle političkogprevrata iz 2000.Ako je 'Nova slika' pokazala jednu stranu medalje baveći se umetnošću isključivonjom samom, njenim unutrašnjim problemima i ishodištima, prikazujući je vrlo živom,optimističnom, veselom, progresivnom..., dotle 'Slika politike' treba da ukaže, poput