slika politike - Jovan Despotović

455Srpska pravoslavna crkva je izložena pritiscima na svoj identitet. Osim zastrašivanja ipretnji, ima pokušaja da se prekroji istorija i poreklo njihovog nasleđa.’Dakle, kako vidimo, vrata su nam otvorena, te nije potrebno dalje kucati na njih, većse organizovati i pripremiti na taj način da u svakom od segmenata, a zaštita kulturne baštinena Kosovi u Metohiji spada u najznačajnije, oformimo dovoljno osposobljene timove i upolitičkom, ali i u stručnom pogledu, koji će u predstojećim pregovorima pred međunarodneforume izneti racionalne i prihvatljive zahteve kada se bude rešavao konačni status ove južnesrpske pokrajine. Pomoć prijateljskih i zainteresovanih država, poput Grčke, tada će biti odpresudnog značaja. Krajnji je čas da se oko toga ozbiljno angažujemo.Treći program Radio Beograda, 23. novembar 2005, Treći Program, br. 125-126, RadioBeograd, 2005.Kulturna politika i tranzicija VIProblemi obnove i zaštite Manastira HilandaraOd kada se Stefan Simeon Nemanja, posle odricanja od prestola 1196. godine u korist sinaStefana Prvovenčanog, tada se već zamonašen najpre povukao u svoju zadužbinu Studenicu, apotom se pridružio najmlađem sinu Rastku, tada već monahu Savi na Svetoj Gori u grčkommanastiru Vatodepu 1191. godine, započela je teška borba da se od vizantijskog caraizdejstvuje najpre siginija (zemljišni dokument) za korišćenje napuštenog grčkog manastiraHilandara za potrebe srpskog monaštva koje su otac i sin imali nameru da upravo tu naročitoojačaju. Posle niza pokušaja, a pre svega Savinom spretnošću, potom je 1198. godine od istogcara Aleksija III Komnena dobijena i hrisovulja koja im je garantovala samoupravnokorišćenje ovog manastira koji su ubrzano obnavljali i naseljavali kaluđerima. Dakle, od teposlednje decenije XII veka Hilandar sa sabornom crkvom, posvećenom VavedenjuBogorodice, postao je centralno mesto duhovne, umetničke, ali i kulturno-političke povestiSrba koja traje već osam stoleća prerastajući u tom velikom vremenskom rasponu i u našnajveći spomenik kulture. Za to vreme Manastir je postao i najveći čuvar tradicije, sakupljač irizničar pokretnih kulturnih dobara: rukopisnih i štampanih knjiga, povelja, hrisovulja, ikona,