slika politike - Jovan Despotović

96okolnostima uključiti MSU u porodicu velikih svetskih muzeja - što se u jednom trenutkudogodilo kada su priređene dve Međunarodne izložbe likovnih umetnosti: "Beograd 77" i"Beograd 80". Tada je MSU uspeo da ostvari neposrednu saradnju sa svetskim muzejima iztrideset zemalja, poput, Muzeja 20. veka iz Beča, Muzeja savremene umetnosti univerziteta uSao Paolu, Bobura u Parizu, Nacionalne pinakoteke u Atini, Nacionalne galerije moderne isavremene umetnosti u Rimu, Muzeja i vrta skulptura Hiršhorn u Vašingtonu, Muzeja moderneumetnosti u Stokholmu, Muzeja Ludvig iz Kelna, Tejt galerije iz Londona... koji su mu za teprilike pozajmili uglavnom dela iz svojih kolekcija.Kako više nije moguće posmatrati srpsko stvaralaštvo u relacijama jugoslovenskog, sjedne strame, a sa druge, MSU se mora izdići iz pogubne lokalne zatvorenosti u koju je gurnutdevedesetih godina, zaista je postalo neophodno da se ono na efikasan način poredi sanajznačajnijim svetskim dostignućima tako da se na isti ili neki sličan način u Stalnoj postavciMSU na kraći ili duži period nađu i aktuelna dela iz svetskog likovnog stvaralaštva. Zapravo jeto potreba prisustvovanja MSU na globalnoj međunarodnoj mapi muzeja savremene umetnostine samo preko povremenih gostujućih izložbi već i preko jedne nove internacionalne stalnepostavke. Tim stručnim profesionalnim izazovom naša umetnost bi se njegovim posredovanjemuključila na svetsku umetničku scenu a MSU približio ideji o muzeju današnjice koja se danasostvaruje u mnogim zemljama.Vreme koje je pred nama zahteva uspostavljanja jasne svesti koju Muzej savremeneumetnosti mora stalno da pokazuje o značenju Stalne postavke Jugoslovenske umetnosti XXveka, o tome kakve su i sa kakvim se razlogom priređuju kapitalne izložbe: decenijske,retrospektivne, problemske, o tome kakva i na kakvim principima treba treba da bude njegovaprogramska i izložbena strategija. Nadalje, čime se rukovodi i koji se argumenti ističu u procesuformiranja delikatnih ideja i smisla popune muzejskih kolekcija i uopšte otkupne politike, a sveovo u kristalno jasnoj i u svakom trenutku javno predočavanoj kadrovskoj obnovi, zapravookupljanju u Muzej savremene umetnosti usključivo onih znalaca koji su se u svom radu većosvedočili po njihovim shvatanjima i pogledima na umetnost ovog veka. Tu je dakako inastavljanje izuzetno važnog teorijskog rada i izdavačke delatnosti koji se odnose na specijalnaizdanja (na primer potpune preglede sadržaja umetničkih fondova Muzeja, tzv. "Katalozi zbirki")kao i izdanja koja bi trebalo da prate inostranu teorijsku misao o današnjoj umetnosti kao idopunjavanje publikacija srpskog i jugoslovenskog kritičkog kompleksa.