slika politike - Jovan Despotović

3533. Države članice ovog pakta se obavezuju da poštuju slobodu neophodnu za naučnoistraživanje i stvaralačku delatnost.4. Države članice ovog pakta priznaju koristi koje treba da budu rezultati jačanja irazvitka međunarodne saradnje i veza na polju nauke i kulture.Priroda ovog pakta je takva, da čak i zemlje koje ga nisu potpisale ... ne mogu a da gane prihvate kao sasvim autoritativnu verziju sadržaja Povelje Ujedinjenih nacija, odnosnonjenu detaljnu dopunu 5 . Kako je sadašnja, treća Jugoslavija prihvatila, budući da jesamozvani sukcesor prethodne, i sva njena potpisana međunarodna dokumenta, oviinternacionalni standardi moraju se primenjivati bez obzira na pozivanje na okolnosti ukojima se zemlja nalazi (međunarodna izolacija, borba protiv novog svetskog poretka, borbaprotiv domaćeg i međunarodnog terorizma, postojanje niotkoga priznatog vođstva tzv.istinoljubivog i slobodoljubivog čovečanstva) iključivo zahvaljujući unutrašnjoj politici.Dakle, ni ova se prava ne mogu ograničavati niti suzbijati bilo kakvim pozitivnim propisimaniti uredbama kojima je prethodna vlada Srbije sve više pribegavala upravo ne bi li izbeglapropise na koje se savezna država po svemu sudeći neopreznom sukcesijom samoobavezala.No, to nažalost nije slučaj samo sa ovom oblašću.UNESCO-va dokumenta još preciznije navode i razrađuju ova prava na sledećimmestima: Cultural Rights as Human Rights (Kulturna prava kao ljudska prava,Konferencija eksperata, Pariz, 1968.) i Studies and Documents on Cultural Politics 3,(Studije i dokumenti o kulturnoj politici 3, Pariz, 1970.) u kojima su uneti najpotpuniji sadžajikao okvir za stalno praćenje ostvarivanja ovih specifičnih intelektualnih, umetničkih ikulturnih prava čoveka, te njihovu primenu u svim zemljama, dakako i u SRJ, posebno uSrbiji. To su zapravo detaljni vodiči kroz oblast kulturnih prava koja su za širu javnost ostalanepoznata pa totalitarno ustrojena država shodno tome može da propisuje nemoguća inedozvoljena antikulturna i anticivilizacijska pravila. Dokaza za ovo ima mnogo, posebnotokom protekle decenije kada su čak i najznačajnije nacionalne kulturne ustanove doživeleprave sunovrate koji nisu bili slučajni već su supstancijalni i dirigovani sa mesta zvaničnepolitike kreirane sa najistaknutijih pozicija. Da nije tako, Muzej savremene umetnosti ne bibio u kratkom vremenu uništen, ministar kulture ne bi mogao samog sebe da postavi za5 Videti: Zbornik o ljudskim pravima, str. 16. Jugoslavija je Ukazom Predsednika Republike J.B.Tita proglasilaovaj Zakon i objavila ga u Slu`benom listu SFRJ 1971. godine, ali je on zadugo ostao nepoznat široj javnosti anije navođen ni diskutovan ča ni u akademskim krugovima, sem među malobrojnim disidentima onog vremena,kako su priređivači napomenuli.