slika politike - Jovan Despotović

420Ova nova institucija bi, pored ostalog, pravila i listu prioriteta u oblasti zašitespomenika kulture u svojoj nadležnosti, a deo toga bi bilo i formiranje liste ’ugroženihobjekata’ koji se utgento moraju zaštiti. Time bi se izbegle sve dosad registrovane političke idruge opstrukcije koje se postavljaju pred zaštitu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji, jerbi se o njima brinuo ovaj solunski internacionalni institut isključivo prema normama zaštite iočuvanja u skladu sa evropskim i svetskim standardima. Pri tome, nije od male važnosti ni toda bi ova grupacija država lakše dolazila do velikih novčanih fondova evrospkih, ali isvetskih, čime bi se olakšao posao njihovog praktičnog rada na terenu.Na žalost, sa gotovo istovremenom promenom vlada u Srbiji i Grčkoj, ovo pitanje jeskinuto sa dnevnog reda, a direktna, iznenadna posledica je neregulisan način obnoveizgorelog Manastira Hilandara. Više od godinu dana od izbijanja katastrofalnog požara jeproteklo dok se uopšte nešto počelo raditi u Hilandaru, a otvoreno je pitanje kako će se uopšteuskladiti rad naših stručnjaka (koji su prirodno najzainteresovaniji i najupućeniji u problemevezane za obnovu Hilandara) i grčkih (koji su prema zakonu i teritorijalnoj nadležnosti jediniovlašćeni da rade u ovom manastiru bez obzira što se u njemu čuvaju neka od najvrednijihartefakata srpske istorije i što je on naseljen srpskim monasima).Jedina povoljna činjenica je da je prvi put 2002. godine, briga o Manastiru Hilandarustavljena u protokol o kulturnoj saradnji između Srbije i Grčke (što je Grčka do tad redovnoodbijala stalno ističući problem sa postojanjem nekadašnje jugoslovenske RepublikeMakedonije koji je uvek iskrsavao kada je naša strana pokretala pitanje pominjanjaHilanadara u dosadašnjim međudržavnim sporazumima u oblasti kulturne kooperacije).I da na kraju ovog rezimiranja problema zaštite i očuvanja kulturnih dobara u periodutranzicije, pomenemo još jedan karakterističan primer. Naime, česta neusklađenostinterresornih poslova, u ovom slučaju između Ministarstva kulture i Ministarstva zaurbanizam, dovodi do velikog broja nesporazuma, čak i kontradiktornih i konfliktnih situacijakada su u pitanju poslovi oko zaštite kulturnih dobara. Za ovu priliku izećemo moždanajdrastičniji primer koji se pojavio i Novom Pazaru.U neosrednoj blizini ovog grada nalaze se dva ključna srpska srednjovekovnaspomenika: Đurđevi Stupovi i Sopoćani. Naravno da je legitmna potreba opštine Novi Pazarda se teritorijalno širi, ali i zahtev ovih manastira da njihova zaštićena, ambijentalna celinatime ne bude ugrožena. U prvoj fazi, imali smo potpuno odsustvo bilo kakvih urbanističkihplanskih dokumenata u Novom Pazaru, tako da je divlja gradnja stigla do neposredne blizine