slika politike - Jovan Despotović

480dokaze o ljudima i njihovoj sredini u svrhu izučavanja, obrazovanja i uživanja. Nedovoljno sepažnje posvećuje ustanovama koje se takođe označavaju kao 'muzeji'; na primer: ustanovekoje čuvaju i izlažu žive primerke biljaka i životinja kao što su botaničke našte, zoološkivrtovi, akvarijumi i vivarijumi ili naučni centri i planetarijumi, prirodni rezervati, zatimneprofitne izložbene galerije, izložbene galerije u sastavu biblioteka, arhiva, botaničkih bašti,planetarijuma i sl. kao ni međunarodnim, nacionalnim, regionalnim ili lokalnim strukovnimorganizacijama ili specijalizovanim odeljenjima i agencijama ministarstava ili drugim javnimagencijama odgovornim za zaštitu; potom, neprofitnim ustanovama ili nevladinimorganizacijama koje se bave zaštitom i konzervacijom, istraživanjima, obrazovanjem,obukom, dokumentacijom i drugim aktivnostima vezanim za zaštitu i institucije zaštite;kulturnim centrima i drugim ustanovama koje olakšavaju čuvanje, kontinuitet i upravljanjenepokretnim, pokretnim i nematerijalnim nasleđem, najzad, ni ostalim institucijama kojeimaju, manje ili više, sve karakteristike institucija zaštite, posebno muzeja, a koje deluju kaopodrška postojećim muzejima i profesionalnom osoblju kroz muzeološka istraživanja,obrazovanje i obuku.U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora dapreuzme brigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovni cilj promenakoje su nastale tokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sauvođenjem reda među brojnim institucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.A državna strategija u zaštiti spomenika kulture mora se definisati kao kulturna politika, ainstitucionalno se sprovodi kroz sisteme u oblastima za koje su nadležne mreže zavoda zazaštitu spomenika kulture, muzeji, arhivi i biblioteke.Na kraju, zaista je bi bilo besmisleno i ishitreno donositi bilo kakav novi Zakon koji ćese baviti zaštitom kulturne baštine, a da nema usvojene nacionalne strategije koja treba daobeleži i reguliše osnovne principe upravo i za taj Zakon. Po principu prioriteta, prvo trebadoneti opšti državni plan na bazi novog Ustava, pa onda nacionalnim zakonodavstvomobezbediti njegovo sprovođenje i razvoj. Po istom principu, ne može se donositi Zakon okulturnim dobrima pre usvajanja važnih sistemskih zakona koji će na nivou države,odgovornih tela Vlade i Skupštine, kao i institucija zaštite uskladiti teoriju i praksu nacionalnestrategije očuvanja baštine kao aktivnosti i neophodne mere njene zakonske i stručne zaštite.A to je samo još jedan od neophodnih dokumenata koji će nas uvesti u društvo razvijenih