slika politike - Jovan Despotović

320totalna promena njegovog "diskursa" u odnosu na 1993. godinu (nastale pod uticajemzvanične politike, pre svega Jula, precizno govoreći Tatjane Lenard bivše Trkulje zadužene utoj stranci za međunarodne odnose) kada je iznebuha pao u Muzej sa pričama kako će odnjega napraviti pravi srpski muzej (jer Jugoslavija više nepostoji, niti je prirodno da muzejkoji se isključivo finansira "srpskim" parama i nadalje ostane jugoslovenski po izložbama,kolekcijama i postavkama). Problem je što ovde još uvek ne postoji postojana politika u bilokojem artikulisanom obliku, pa ni ovaj, u osnovi poželjan stav direktora jednog muzeja vrlobrzo može ponovo biti promenjen ("revidiran") i usklađen sa zvaničnom politikom kao da seu među vremenu ništa nije dogodilo, kao da stručna javnost nema jasan stav, niti je ištaizrečeno oko ovog nadasve ozbiljnog pitanja za očuvanje postojećeg sadržaja nacionalnog"umetničkog trezora".Kojim se sredstvima može uticati na promenu zvanične politike i u odnosu na način isadržaj posedovanja i predstvaljanja našeg kulturnog i umetničkog stvaralaštva u svetu, a akoto nije moguće (a iskustvo zasad govori da zaista nije) pronaći i podržati alternativne kanalekulturnog delovanja i međunarodne saradnje (poput Fonda za otvoreno društvo, Centra zasavremenu umetnost, Centra za kulturnu dekontaminaciju i druge nevladine i nedržavneorganizacije kojih bi u bliskoj budućnosti moralo biti znatno više sa potpunom autonomijom -programskom i finansijskom, delovanja). Potreba za njima neće prestati ni po promenifundamenata režima koji će i kada ovde bude postao demokratski i zaista parlamentarnisistem, trebati da ima sve korektive za slučaj ponavljanja "sindroma" vlasti koja vazda teži,makar u ovim krajevima kako nas je povest poučila, autarhiji i samodržštvu u svakom oblikuvlasti - od monarhije do komunizma.Otuda proizlazi i urgentna potreba da se formira što veći broj specijalizovanihnezavisnih organizacija koje će profesionalno, pravno, egzistencijalno, materijalno i na svakidrugi način pomagati radikalne i kritički orijentisne umetnike, dakle one koji dopadnudržavnog progona, a naročito njihove porodice koje moraju osetiti solidarnost protivnika ovogrežima koliko god da je on rigidan, opasan i da je programiran da opstane na duge staze. Osimte očekivane solidarnosti potrebno je učiniti i niz radnji koje će dati konkretne rezultate iproizvesti vrlo opipljiv utisak na javnost - a pogotovo na režim koji je uzrok takvoj aktivnosti.Jedan do najbitnijih pravaca je znatno pojačavanje uticaja na postojeće (pa i osnovatinove) samostalne sindikate umetnika koji će strukovno štiti članstvo. To znači da je potrebnoumnogotručiti delovanje kroz ta strukovna udruženja, ojačati ih kadrovski i materijalno i