slika politike - Jovan Despotović

282urednika i novinara TV i radio stanica, štampe, upravnika vodećih kulturnih institucija itd.Ako je ovo tačno, a opšte je mišljenje da jeste, lakše se prepoznaju i shvataju procesi koji suovih godina temeljno razarali srpsku kulturu i umetnost. Totalna dominacija neukusa, kiča,šunda i to ne samo u žutoj štampi i na komercijalnim (privatnim) televizijama, već i u tzv.ozbiljnim dnevnim i nedeljnim novinama te na glavnim državnim i trabantskim televizijama -naravno da nije nimalo slučajna.Otuda se ovde mnogi pitaju da li je iko tokom proteklih godina video vladalački par unekom pozorištu, na operskoj predstavi ili koncertu ozbiljne muzike, u galeriji ili muzeju nakakvoj umetničkoj izložbi? Odgovor, doista pouzdan, brzo se dobija: naravno da nije! Saizuzetkom, jedinim - koji ogoljava ovo pravilo, njihove pojave na jednoj bogataškoj zabavi(dakako zatvorenoj za javnost) priređenoj u Narodnom pozorištu kada su deca tiranovih ličnihbankara (famozni i prevrtljivi Karići) bila neukusno promovisana na priredbi organizovanoj utobože dobrotvorne svrhe. Ne mora obavezno da znači da se nedostatak ukusa kod vladalacaposledično prenosi na podanike. Ali ako su oni po razumevanju ciljeva vlasti istovremeno itirani, onda njihov pogled na svet, uz to i estetički nazori, ma kakvi da su, postaju najprepoželjni, a potom i obavezni prvo za užu, zatim i za širu familiju, najzad, oni se prenose krozinstitucije sistema kulture i umetnosti te medije koje kontrolišu članovi porodice - i na samopučanstvo.Sindrom kelnera i sobaricaDanašnji status aktuelnih režimskih političara koji opserviraju Miloševićeve ukupne potrebesasvim je blizak onim profesijama - zapravo poslugama, čiji je jedini zadatak da izvršavajuizričite gazdine naloge. Pripadnici takvih zanimanja se u svakidažnjem životu nazivaju kelnerii sobarice a njima ponajviše sliče svi sadašnji predsednikovi ljudi - njegovi lični stručnjacisavetnicisa nekada časnim zvanjima: akademika, doktora nauka, profesora univerziteta itd,kao i profesijama pravnika, ekonomista, novinara...Bivalo je nekada, čak i kod nas, u totalitarnim režimima autonomnih ličnosti samoralnim i profesionalnim integritetom koji su znali i umeli da se prema svakovrsnimapetitima i nerazumnim zahtevima vladalaca postave na častan način i tako spasu - ne samovlastiti obraz, već i ugled društvenog staleža kome pripadaju. Brojni su primeri kojipotvrđuju čvrstinu nekog profesionalnog stanovišta ispred gole sile vlasti kojoj državniciMiloševićevog kova počesto umeju da pribegnu.