slika politike - Jovan Despotović

95kontekstu jugoslovenskih pojava i procesa koji su najodlučnije formirali njen dominantni izgledtokom prvih sedam decenija veka.Prva promena u rukovođenju ovom kućom koincidirala je sa velikom transformacijom(jednom od mnogobrojnih koje su bile karakteristične za umetnost ovog veka) u samom jezikuplastičkog stvaralaštva zabeleženom ranih godina devete decenije. Mnogi razlozi su uticali da seveć prve manifestacije "Umetnosti osamdesetih" kako se najčešće nazivala naša Postmoderna, uMuzeju promptno registruju ne samo kroz izložbeni program ili politikom otkupa već isimultanim promenama u samoj Stalnoj postavci Jugoslovenske umetnosti XX veka koje supostale znatno učestalije i hrabrije u odnosu na dotadašnju praksu Muzeja.Na žalost, ovo oslobađanje, inoviranje i aktuelizacija muzeologije u MSU kratko jetrajalo. Već januara 1993. Muzej je pogodila najnovija promena koja je zaustavila njegovprirodni razvoj. Taj događaj sa dugoročnim posledicama (kako je u stručnoj javnosti više putakomentarisano) temeljno je uzdrmao sve njegove dotadašnje profesionalne principe a da nisu biliuspostavljeni novi - od krupnih pitanja kakvo je oduzimanja tzv. matičnosti u delatnosti zaštitepokretnih kulturnih dobara do pogrešne reorganizacije unutrašnjeg ustrojstva naročito u donenurada stručnog tima, od nerazumnog zaokreta u programskoj orijentaciji sa nekim projektimasumnjivih vrednosti do izdavačke delatnosti koja je potpuno zamrla, itd.Time je uzrokovano zapravo definitivno otklanjanje svakog traga ozbiljnije teorijskezasnovanosti njegove delatnosti na makro planu (delimične izmene u stalnoj postavci, odsustvovelikih projekata poput decenijskih, retrospektivnih ili problemskih izložbi koje formiraju slikunaše današnje umetnosti) i na mikro (parcijalni izložbeni program u samom Muzeju, zatim uSalonu u Pariskoj ulici ili izložbi specijalno formiranih za gostovanje izvan Beograda, zatim unajvećoj meri voluntarističko popunjavanje kolekcija slika, skulptura, grafika itd, a u najnovijevreme čak i pogrešno preuređivanje Parka skulptura oko Muzeja i dr.). Ovo znači samo jedno -da je danas vidljivo odsustvo bilo kakve koncepcijske utemeljenosti u radu Muzeja savremeneumetnosti što naravno ne može da ostane bez trajnijih posledica ne samo po njegovu internudelatnosti i spoljašnje delovanje, već i za samu sudbinu umetnosti koja je sa njim unajneposrednijoj aksiološkoj i ontološkoj povezanosti.Uznemirujuće je pitanje kako će se u postojećim okolnostima ostvariti neki stručni zadacikoji stoje pred ovom kućom na pragu 21. veka. Kako je za rad MSU do devedesetih godina bilokarakteristično utvrđivanje mesta srpske i jugoslovenske umetnosti u internacionalnimrelacijama (što je i bila početna ideja njegovih utemeljivača), otvoren je i problem kako u novim