slika politike - Jovan Despotović

55Vida Jocić: Apel za mirVlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo.Ta velika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su jojodgovorili na direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih,najznačajnijih i najboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhusvakako se nalazi i Gernika Pabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada imonumentalna skulptorska kompozicija Apel za mir Vide Jocić.U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitost holokausta (za svakog pojedinca,kolektiv, naciju, uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini je broj 49865 urezan navajarkinoj ruci u Aušvicu 1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni je dramatična ekspresijaforme jednog koje se u tim prilikama redovno umnožava do mnoštva; to je, kako je većnapisano - katedrala bola što deluje svojim razornim mukom, jekom strašne tišine, kretanjemu mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu...Prvi "Apel" Vide Jocić iako nastao još 1958. zapravo simbolički označava i evidentnostanje bukvalnog uništavanja kao dominantne ideološke kategorije tekućeg fine de siecla -reflektovanog kroz aktuelne kontraste ove epohe: potreba za građenjem preobražena je u nagonerazaranja, optimizam je nadomešten strahom pred krajnje opasnom budućnošću nagoveštenomna pragu novog stoleća: sledećih hiljadu godina trećeg milenijuma izgledaju, iz ovdašnjekataklizmične perspektive, kao period čiji se kraj nikako ne može dočekati. To bi konačno i biocilj ovog apela-upozorenja Vide Jocić koji očigledno sa nepromenjenim značenjem i značajemsvojih poruka prolazi kroz vreme trajući bez prekida.Beograd, aprila 1999.Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, april-maj 1999. (pred. kat.)