slika politike - Jovan Despotović

323Sveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogobrojnih spoljašnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejskeinstitucije od najvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihovestalne postavke), one su se u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načineponašale. Na primer, Narodni muzej je svoju stalnu postavku odmah uklnonio dok Muzejsavremene umetnosti to čini tek kada usled bombardovanja palate Poslovnog centra 'Ušće'stradaju njegovi stakleni zidovi, što je još jedan dokaz o neznalačkom i neodgovrnomponašanju uprave tog muzeja. Ako je poodavno prestala ratna opasnost (kako je to rečeno sazvaničnog mesta bez obzira na tačnost te odluke) i ako je isto tako poodavno počela obnova iizgradnja, valjda se i ove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju i državu treba adekvatno daponašaju u 'promenjenim' uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi,koncertne dvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mrežasadašnje Jugoslavije. Čak su bile uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovogratnog ateljea) koje su sa različitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazovevremena. Kako pak danas izgleda galerijski sisem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekimmestima koje smo imali prilike da u skorije vreme vidimo.U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu itd.,polako se regeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled prilivanovih generacija umetnika, uz istovremeni nastup stvaralaca srednjih srednjih i starijihgeneracija koji su zabeležili određena stilska i jerička pomeranja u vlastitom kreativnomrukopisu. U zavisnosti od toga ko drži vlast u tim sredinama, lako se uočavaju i njene bitnekarakteristike koje se kreću od serioznog i znaćajnog stvaralaštva pa sve do najgoreg kiča išunda kojim se sasvim otvoreno teži iz čistih komercijalnih pobuda koje supstituišu ozbiljnuumetnost. Bezmalo potpuno osiromašene opozicione opštine pokazuju daleko više sluha iinteresa za pravu umetnost od onih koje režim i vodeća koalicija preko svog ministarstvakulture zdušno pomažu sasvim otvoreno unazađuju ionako nizka ukus lokalne opštepopulacije.