slika politike - Jovan Despotović

279Republike Srbije Mirko Marjanović preko čije firme se, između ostalog, obavlja i transferMiloševićevog novca u inostrane banke i koja danas preuzima ulogu međunarodne kulturnerazmene dakako prema interesima JUL-a i SPS-a. Pri tome Arnerićka i sama poseduje galerijučiji je program oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se Demokratska stranka, čiji je onačlan Glavnog odbora?! mora boriti u ostalom i kao protiv političkog šunda vladajućeg režima.Čuli su se dakako odmah i disonantni glasovi: Mihailo Marković, jedan od osnivačaSPS-a, kaže kako je ovo "marginalna grupa" (a SANU broji 148 članova), a da je Isakovićuhvaćen bolestan (dementan?) da potpiše ovo saopštenje! Doduše za Isakovića (kao i za sveostale "prevrtače" kojih je sve više) naravno da je prirodno da vremenom promene mišljenje,ali bi oni najpre morali da pred ljudima na mitinzima kleknu i zamole ih za oproštaj zbogsvega onoga što su činili tokom poslednje decenije šireći Miloševićevu krvavu politiku,populističku kulturu i lažnu umetnost, morali bi da se prvo svima izvine zbog toga kakvudržavu ostavljaju svojim potomcima. U najgorem položaju našao se Dejan Medaković,predsednik SANU, koji ima smelosti da kaže kako postoji dogovor da se akademici neoglašavaju javno o dnevnoj politici (pogotovo ako je ona kritički intonirana, ali ako jeapologetska - onda je svakako poželjna i nenarušava taj princip). Nesumljivo je da je ovajnemoralni predstojnik najznačajnije srpske intitucije doveden za predsednika (tek iz trećegpokušaja i sa samo jednim glasom koji je prevagnuo u njegovu korist) pre svega da bi uSANU uveo čuvenog ruskog "akademika" Miru Marković, što će zasigurno rezultirati time daće njegovo ime biti prvo (a najverovatnije i jedino!) brisano sa spiska predsednika Akademijeu celokupnoj njenoj istoriji koja se zlatnim slovima ispisuju na ulazu te palate.Nije neobično ni da se u današnjoj uzavreloj situaciji neoglašavaju ni umetničkaudruženja poput vodećih institucija kulture (muzeja, pozorišta, zavoda za zaštitu kulture,umetničkih škola, kulturno-prosvetnih zajednica i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A poštoočigledno ništa danas u Srbiji nije u redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudilojalni toliko da su čak spremni i u Hag da pođu za svojim vođom. Ta samoizabranasuicidalnost samo je pokazatelj moralnog brloga u kome su se isključivo sopstvenomzaslugom našle gotovo sve ličnosti koje su ovde trenutno na čelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svakoemancipovano društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije inajvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesuizmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.