slika politike - Jovan Despotović

131Razaranje ikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakovasadašnjosti, narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakterističniza postistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegijuda gledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijskicitati iz umetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost.Halucinatno vraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebali upravokao istorijski narod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama, postajenovi krvavi danse macabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je to pokazalaMarina Abramović. Iz ovog htoničkog kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su seprelile najnovije slike mortalne realnosti - one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagdaotarasiti. Monstruozni crveno-crni savez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog icrvenog fašizma postaje stvarnost koja zatamnjuje perspektive i oduzima budućnost mnogimgeneracijama. Fascinantni, antiratno angažovani performans Balkan Baroque MarinaAbramović je izvela na venecijanskom Bijenalu u okviru glavnog programa Buduće, sadašnje,prošlo.Taj njen bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženim većpoznatim jezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenja umetnošću. Tiotvoreni estetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom (semantičkom)redosledu i u vertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. U vertikalnom -vremenskom pozicioniranju ovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barata iskonskim,arhetipskim, mitskim, primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo na balkanskim,exjugoslovenskim prostorima intenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusu rata i on senalazi na drugom kraju ovog vremenskog niza. U horizontalnom - značenjskom ređanju idejatakođe se recikliraju traume rađanja i umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja, neprozirnostsmisla i besmisla... Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno izakonito da završi još jednim ciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavimbaroknim pirom: Bloody Balkan Baroque. Smisaoni kapacitet najnovijeg rada MarineAbramović postavljen je upravo u tim atributivnim i simboličkim okvirima koji navode na idejuproćišćenja, na individualnu i kolektivnu katarzu.Zvonimir Santrač: "Balkanski voz (sudbine)"