slika politike - Jovan Despotović

395novembra 2000.). Kratak rezime, urađen za ovu priliku, upućuje na nekoliko mogućihzaključaka i ocena.Pogled iznutraAko se znalo u kakvom je stanju kulturni sistem u Srbiji – u institucionalnom,organizacionom, kadrovskom, materijalnom i svakom drugom pogledu, ipak se nije moglaodmah naslutiti širina i dubina provalije koja je delila zatečeno stanje od projektovanog,upravo realno od željenog. Neophodni preobražaj, koji se može nazvati (i uobičajeno se inaziva) 'tranzicijom', mada bi, posle jednogodišnjeg iskustva, prikladniniji naziv bio'zaustavljanje propasti', kako se tada činilo, morao se pokrenuti trima instrumentima koji sutrebali da trasiraju tri osnovne linije kretanja.Mora se odmah istači da se rad Ministarstva kulture neprestano usklađivao sastrukturalnim i reformskim nastojanjem Vlade Republike Srbije, posebno u oblastiekonomskog i političkog sistema, čime su stvarane pretpostavke ne samo za dalji rad nauspostavljanju koherentnog društvenog sistema već i za stabilan nastavak neophodnihpromena.Tri linije kretanja:1. Kadrovska obnovaU najvećem broju ustanova kulture, pre svega onim 'matičnim' – poput Narodnog muzeja,Muzeja savremene umetnosti, Etnografskog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti,Arhiva Srbije, Muzeja pozorišne umetnosti, Republičkog zavoda za zaštitu spomenikakulture, Istorijskog muzeja Srbije, Narodnog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta imnogih drugih, naročito onima od najvažnijeg nacionalnog ili državnog značaja (od kojihse najveći broj nalazi izvan Beograda), izvršene su neophodne kadrovske promene oddirektora do ćlanova upravnih i nadzornih odbora. Namera je bila da se ove institucijepodmlade zbog urgentne potrebe za stvarnom organizacionom ztansformacijom, odstručnih odelenja do administracije i tehničkog sektora, radi što boljeg osmišljavanja irealizovanja novih kulturnih projekata i programa. Stoga se, ne samo u Ministarstvu, već i