slika politike - Jovan Despotović

483ogromnim fondovima koji su bili pripremljeni za ovaj posao, a drugi je logička pogreška, jernisu albanski zaštitari rušili spomenike već vandali!Da bi se ovaj problem prevazišao patrijar Pavle je potpisao ’Memorandum’ u kome suna dobar način postavljena osnovna načela za rešavanje problema zaštite na Kosmetu. Ali,episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis i time započinje još jedan ciklus problema. Dastvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svih Ministarstvo kulture Vlade RepublikeSrbije u prethodnom mandatu i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ali i nekidrugi, podržali su vladiku Artemija u njegovom nerazumnom, a u konačnom ishodu, opasnomi krajnje štetnom stavu oko spasavanja ugroženog kulturnog nasleđa na teritoriji njegoveeparhije.Ovome treba dodati da, iako je zaštita srednjovekovnog spomeničkog nasleđanajbolnija tačka u ovom problemu, stalno se previđa šinjenica da se na Kosmetu morajuzaštiti i tzv. pokretna kulturna dobra: dokumentacija potrebna za obnovu porušenih crkava imanastira, ogromni muzejski fondovi (sa predmetima od arheologije, preko etnologije doumetnosti 20. veka), arhivska građa i bibiliotečki fondovi na srpskom jeziku koji su ostali naKosovu. Nažalost, o ovome niko ne samo da ne vodi računa, već se ovo redovno i previđalo usvim razgovorima sa UNMIK-om, a sada i u procesu konašnog rešavanja statusa Kosova.Već zaboravljeni Izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kaia Eidea(avgust-novembar 2005.) sadrži obuhvatan pregled situacije na Kosovu sa ciljem da se ocenida li su sazreli uslovi da se pokrene i vodi proces utvrđivanja njegovog konačnog statusa. Unjemu je navedeno da su kosovski Srbi izabrali da ostanu van centralnih političkih institucijate stoga uporno održavaju paralelne strukture u mnogim oblastima, pa i u kulturi. A uIzveštaju je stajalo: ‘Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju posebanelement duhovnog materijala kosovskih Srba. Oni su takođe deo svetskog kulturnog nasleđa.Postoji potreba da se kreira "zaštićeni prostor" oko tih mesta uz učešće međunarodnezajednice, kako bi bili manje ranjivi na političku manipulaciju. Kosovski Srbi se bore dasačuvaju svoj identitet. Oni su iskusili pritisak protiv važnih elemenata njihovog identiteta,kao što su jezik, kultura i religiozno nasleđe, kao i njihov ekonomski opstanak. Srpskapravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju kritičan elemenat duhovnog životadruštva kosovskih Srba. Održivost zajednice kosovskih Srba na Kosovu je povezana saočuvanjem njihovog kulturnog i religioznog nasleđa. Međutim, srpska pravoslavna mestapredstavljaju takođe mnogo više nego važan deo srpskog identiteta. Ona su i deo svetskog